Kako bi se izbegla svaka eventualna nejasnoća ili nedoumica među zaposlenima o tome koji su neposredni ciljevi Sindikata Telekoma "Srbija", saopštavamao ih u najsažetijem i najkonkretnijem obliku
SINDIKAT TELEKOMA "SRBIJA" ZAHTEVA

        - Objavljivanje UGOVORA o prodaji dela Telekoma
        Javnosti i zaposlenima mora hitno da bude stavljen na uvid Ugovor o prodaji dela Telekoma, kako bi ljudi saznali kakva im je sudbina zapisana u njemu. Naš sindikat će tražiti i javnu raspravu o opravdanosti ovog poslovnog poduhvata koji je za tri godine prešao put od "istorijskog uspeha" do istorijskog promašaja vlade i poslovodstva (Zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti je već predat)
        - Hitnu izmenu STATUTA preduzeća 
        U Statut preduzeća Telekom Srbija moraju, pre svega ostalog, biti unete jasne odredbe o učešću predstavnika zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru preduzeća (što reguliše Zakon o preduzećima)
        - Otkazivanje sadašnjeg štetnog i usvajanje novog, verodostojnog KOLEKTIVNOG UGOVORA 
        Poslednji drastični slučaj u nizu kršenja zakonskih i ustavnih prava zaposlenih je usvajanje tyv. "kolektivnog ugovora" za Telekom sredinom prošle 1999. godine, u kome su pitanja koja se inače uređuju kolektivnim ugovorom uređena na nezakonit način na štetu zaposlenih. Pored ostalih promašaja, u ovom aktu se najniža cena rada, koja je osnovica za utvrđivanje svih cena rada, NE UTVRĐUJE, VEĆ SE PREPUŠTA U RUKE DIREKTORU. To praktično znači da je eliminisana bilo kakvaozbiljna mogućnost uticaja sindikata na zarade radnika.
        - Formiranje SAVETA ZAPOSLENIH u preduzeću 
        Sadašnjim naopakim Kolektivnim ugovorom nije uređen mandat, broj članova i način izbora Saveta zaposlenih, iako to predviđa Zakon o preduzećima. Time je zaposlenima uskraćeno pravo da učestvuju u odlučivanju o korišćenju posebnih fondova, da prate primenu zakona, kolektivnog ugovoram statuta i drugih opštih akata, da utiču na položaj zaposlenih. Sve to im garantuje Zakon o preduzećima koji ovde nije poštovan.
        - Značajno podizanje nivoa ZAŠTITE NA RADU, u skladu sa postojećim zakonima i ugovorima, a ako oni nisu zadovoljavajući, onda i izmenu tih zakona i ugovora. Među određenim grupama zaposlenih u Telekomu stanje u ovoj oblasti je katastrofalno, a to znači da ljudi radeći svoj poslao svakodnevno ugrožavaju zdravlje i rizikuju život. generalno, od prodaje dela Telekoma pre tri godine, oblast zaštite na radu je sasvim zapostavljena.
        NAVEDENI CILJEVI MOGU ODMAH BITI OSTVARENI AKO ZAPOSLENI UČINE JEDAN ALI PRESUDAN KORAK: 
        Ako prestanu sa plaćanjem članarine fantomskom državnom "sindikatu", ako prekinu finansiranje ljudi koji rade na njihovu štetu. 
        Time će Samostalnom sindikatu PTT-a, koji i onako već dve godine nelegalno radi, biti oduzet i legitimitet, i uskraćena mogućnost da nastaviti sa nezakonitim radom.
        Posle toga zaposleni će biti u situaciji da izaberu sindikat koji će verodostojno zastupati njihova sindikalna prava.
        Mi verujemo da je Sindikat Telekoma "Srbija" pravi izbor.

Uz naslovnu stranu
SINDIKAT TELEKOMA "SRBIJE" DANAS

eIma već skoro tri godine kako je grupa entuzijasta, radnika Telekoma, osnovala Sindikat Telekoma "Srbija". Taj jun 1997.godine će ostati upamćen među zaposlenima u PTT-u. Prodaja dela srpskih telekomunikacija Italijanima i Grcima je objavljna 2. juna 1997.godine. Sindikat Telekoma "Srbija" je registrovan 9. juna 1997.godine.
        Ideja o osnivanju novog, verodostojnog sindikata je starija, ali je posle prodaje stvar postala hitna, kao odgovor na zdruiženu akciju vlade, poslovodstva i državnog "sindikata" tog proleća 1997. godine. 
        Prilikom prodaje dela Telekoma strancima, nije se trgovalo samo kapitalom i imovinom zaposlenih. Trgovalo se i njihovim pravima. Ona su takođe tada bila prodata, a celu  "transakciju" vodio je državni sindikat. Cenu ove trgovine zaposleni plaćaju i danas.
        Osnivačima Sindikata Telekoma "Srbija" bilo je tada sasvim jasno da je državni "sindikat" zaposlene "pustio niz vodu" i da su oni od juna 1997. godine u nekoj vrsti PRAVNOG REZERVATA (posebnog pravnog režima u odnosu na ostale zaposlene u javnim preduzećima u Srbiji).
        Ovaj rezervat su stvorili vlada i poslovodstvo, i on traje i održava se do danas. Ne bi ga, međutim, mogli "održavati" bez presudne pomoći državnog "sindikata". 
        Bilo je logično osnovati novi sindikat, organizovati, u novim okolnostima, zaštitu elementarnih prava zaposlenih. Ali je trebalo volje i hrabrosti, a pre svega jasne sindikalne svesti o čemu se tu u stvari radi.
        Danas je nadamo se, postalo sasvim očigladno ZAŠTO je bilo potrebno da bude osnovan novi, pravi sindikat, naš Sindikat Telekoma "Srbija".

Sve više članova

        S obzirom na prirodu posla članice Sindikata Telekoma "Srbija" su iz većeg broja gradova u Srbiji (Kragujevac, Pančevo, Smederevo, Novi Sad, Beograd).
        Danas Sindikat ima svoje sedište u Beogradu, svoje članice u većim gradovima Srbije. Sindikat Telekoma "Srbija" je danas mesto gde zaposleni mogu da dobiju snažnu podršku za ostvarivanje svojih prava, ali i razne oblike konkretne pomoći. Sindikat Telekoma "Srbija" danas je sposoban da zaposlenima ponudi okvir, organizacioni i pravni, za verodostojnu zaštitu i odbranu njihovih sindikalnih prava.

SO MG Smederevo- još jedna članica Sindikata Telekoma "Srbija"
POJAČANJE IZ MREŽNE GRUPE SMEDEREVO

U Mrežnoj grupi Smederevo osnovana sindikalna organizacija.  Za prvog predsednika SO izabrana Slavica Radosavljević

        Zaposleni u Telekomu Srbija A.D. na teritoriji Mrežne grupe Smederevo osnovali su sindikalnu organizaciju i pristupili Sindikatu telekoma "Srbija"
        Predsedavajući osnivačke skupštine Svetomir Dinić obrazložio je potrebu osnivanja sindikalne organizacije na teritoriji MG Smederevo i naveo da postoji ogromno nezadovoljstvo zaposlenih radom i rezultatima rada PTT sindikata. Prema njegovim rečima potrebno je da zaposleni u Telekomu imaju svoj sindikat, a da sa sindikatom Pošte treba da se sarađuje po pitanjima od zajedničkog interesa.
        Zatim su tajnim glasanjem izvršeni tajni izbori i Izborna komisija je objavila rezultate:
        Za predsednika SO MG Smederevo izabrana je Radosavljević Slavica, iz Smederevske Palanke.
        Za zamenika predsednika SO izabran je Gole Vukašin, takođe iz Smederevske Palanke.
        U Odbor SO izabrani su, pored predsednika i zamenika predsednika, sledeći članovi:
- Marinković Miroslav
- Petrović Miroslav
- Hrstić Dragan
        Za Nadzorni odbor SO izabrani su:
- Kudić Siniša
- Pešić Milica

Za "Telekom vesti" govori Slavica Radosavljević, predsednik Sindikalne organizacije Mrežne grupe Smederevo:         Zaposlena sam u Telekomu od 1981.godine u ATC-u Smederevska Palanka. Poslove održavanja ATC-a obavljala sam 5 godina, a zatim sam prešla na radno mesto ispitivača u razdelniku.         Pošto je izvršena privatizacija Telekoma, a time i naša egzistencija možda dovedena u pitanje, smatram da zaposleni ove firme nisu adekvatno informisani o stanju u istoj i iz tog razloga, moje kolege i ja, pristupili smo Sindikatu Telekoma "Srbija".         Mislim da je mesto svih naših kolege u ovoj organizaciji, jer se ona na pravi način bori i stara otome da nas informiše o stanju stvari.         Kao što je poznato, posle prodaje dela Telekoma saopšteno je da se zaposlenima garantuje da u sledećih 5 godina niko neće biti otpušten. Ovaj rok ističe za 2 godine. Pitamo se šta će se posle tog roka desiti sa zaposlenima u ovoj firmi.         Kao predsednik Sindikalne organizacije Mrežne grupe Smederevo, iskoristila bih priliku da pozovem sve kolege zaposlene u Telekomu da pristupe našoj organizaciji, kako bismo zajedničkim snagama pokušali da se izborimo za prava i status koji nam pripada.

Sindikat Telekoma "Srbija" je član USSJ (Unije Slobodnih Sindikata Jugoslavije)
SOLIDARNOST I UKRUPNJAVANJE INTERESA RADNIKA

        Zašto UNIJA SLOBODNIH SINDIKATA JUGOSLAVIJE (USSJ)?
        Unija slobodnih sindikata Jugoslavije (USSJ) osnovana je septembra meseca 1998. godine, na jedinom i osnovnom načelu - SOLIDARNOST. Ideja za osnivanje Unije nametnula se kao reakcija na tadašnje haotično stanje na polju sindikalnog udruživanja- Čitava šuma propisa, kao i osnivanje velikog broja organizacija sindikata, uslovila je usitnjenost sindikata (u okviru jedne organizacije ima više sindikata), a time i njegovo atomiziranje i slabljenje. Najveći broj tih malih organizacija je pokušavao, bez uspeha, da izbori neko od ugroženih prava. 
        Unija kao osnivač i ostali priključeni slobodni sindikati pokušavaju da ukrupne interese radnika i ne dozvole njihovo propadanje i demoralizaciju, kao i da na alternativnoj sceni učine određene korake u zaštiti imovine preduzeća i spreče zloupotrebu radno-pravnih i ostalih propisa, koji dotiču sindikalno polje rada. Usitnjenje sindikata unosi zabunu i nepoverenje među obične ljude. Nepoverenje ide u prilog manipulacijama i zloupotrebama.
        Inicijator osnivanja USSJ je Sindikat vozača GSP-a, koji je kao samostalan osnovan u okviru gradskog prevoznika, još 1994. godine. Ovaj sindikat ima iskustvo u radu i već eje prepoznatljiv na sindikalnoj sceni. Predsednik Unije kao i Sindikata vozača je Dragoljub Stošić.
        Predsednik Unije sindikata je Dragoljub Stošić, rođen 1951. godine u Čačku. U Gradskom saobraćaju Beograd radi od 1975. godine. Sindikalnim radom je počeo da se bavi početkom devedesetih. Nezadovoljan radom postojećeg sindikata sa grupom svojih istomišljenika 1994. godine osnovao je sindikat vozača GSP. Na prvoj skupštini koja je održana 1995. izabra je za predsednika Sindikata vozača GSP-a.
        USSJ posebno mesto daje problematici svojinske transformacije društvene i državne imovine u privatnu koja se vrši pod kontrolom vladajuće garniture. Osnovi za nezakonite radnje su u Zakonu o svojinskoj transformaciji (sl. gl. RS, br. 32/97). Zakon je koncipiran tako da je moguće vrštiti sve moguće zloupotrebe. USSJ je organizovala monitoring (stručno praćenje) ovog procesa. To će trajati do trenutka kada bude bila moguća revizija otkupa.
        USSJ takođe pruža pravnu pomoć sindikalcima koji trpe posledice ovog angažmana u jedinicama slobodnih sindikata.

Izvršni odbor Sindikata Telekoma "Srbija" održao sednicu 23. marta
O REZULTATIMA, O CILJEVIMA, O SKUPŠTINI U MAJU

Sindikat Telekoma "Srbija" dobio nove članice, nastavio kontakte sa bliskim sindikatima, proširio saradnju sa USSJ, ojačao propagandnu aktivnost. Ciljevi Sindikata moraju biti što jasnije i što konkretnije predstavljeni zaposlnenima. Počele pripreme za skupštinu u maju.

        Uobičajeno, na početku sednice, Zoran Mrvaljević, predsednik Sindikata, izvestio je prisutne o tome šta je urađeno između dve sednice:
        * Formirane su dve nove sindikalne organizacije SO TP Novi Sad i SO MG Smederevo. 
        * Kada je reč o saradnji sa drugim sindikatima, za sada samo informacija da su ostvareni kontakti sa nezavisnim granskim sindikatima pošte i telekomunikacijama. O pojedinostima i planovima biće više reči u vremenu koje je pred nama.
        * Nešto i o "Telekom vestima", našem glasilu koje upravo čitate. Izašao je 9. broj u 2000 primeraka koji su dostavljeni na 200 adresa. 
        * O saradnji sa USSJ (Uniji slobodnih sindikata Jugoslavije) čiji je Sindikat Telekoma "Srbija" član. Sa pravnicima USSJ ostvarena je tesna saradnja, po pitanjima disciplinske odgovornosti i sudske zaštite članova našeg sindikata.
        * Naš sindikat, Sindikat Telekoma "Srbija" predstavljen je na internetu na sajtu Unije Slobodnih sindikata Jugoslavije.
        * Izvršni odbor je dodelio solidarnu pomoć po zahtevu radnika iz SO RJ Pančevo i SO MG Beograd.
        To je ukratko ono što je članovima Izvršnog odbora naveo Zoran Mrvaljević.

O ciljevima sindikata najsažetije

        U nastavku sednice bilo je reči o usvajanju jedinstvene strategije za jačanje sindikalne moći našeg sindikata, za jačanje njegove infrastrukture, za omasovljenje članstva.
        Ali je bilo govora i o nabavkama, o poklonima za 8. mart...
        Šta je zaključeno?
        Kada je reč o nabavkama zaključeno je da se Sindikat Telekoma "Srbija" ne bavi nabavkama. Ali na izričit zahtev članstva, SO (sindikalna organizacija) može da formira Komisiju za nabavke.
        A kada je reč o strategiji, jačanju infrastrukture, oslobađanju od straha..., zaključeno je da je potrebno sačiniti tekst, zajedničku platformu, gde će biti jasno i sažeto navedeni konkretni ciljevi koje treba da ostvari Sindikat Telekoma "Srbija". 
        Tekst mora da obuhvati: pitanje Ugovora o prodaji Telekoma, i za to vezan problem akcija, zatim pitanje predstavnika zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru preduzeća, pitanje osnivanja Saveta zaposlenih, otkazivanja štetnog Kolektivnog ugovora, probleme zaštite na radu i pravne zaštite zaposlenih, najzad pitanje PTT odmarališta. 
        Skraćenu verziju ovog teksta treba stalno objavljivati u Telekom vestima. 
        (Što mi i činimo na naslovnoj strani ovog broja).
        Izvršni odbor je zatim razmatrao tekst jednog ugovora koji je ponuđen iz UGS "Nezavisnost". Tekst nosi naziv "Ugovor za demokratiju i socijalno pravednu  Srbiju". Jednoglasno je prihvaćen predlog da se aktivnosti oko "Ugovora.." povere rukovodstvu USSJ u kojem je i predstavnik našeg sindikata.

Još jedno nepoštovanje zakona
ZAŠTO U TELEKOMU NE POSTOJI SAVET ZAPOSLENIH

Kolektivni ugovor usvojen u Telekomu sredinom prošle godine ne predviđa formiranje Saveta zapolsenih, iako je to predviđeno Zakonom o preduzećima

         Zašto zaposleni u Telekomu nemaju svoj Savet zaposlenih? Zakon o preduzećima to predviđa. U njemu je regulisan i način izbora i delokrug rada Saveta.
        Ali u prošle godine usvojenom naopakom Kolektivnom ugovoru nije uređen mandat, broj članova i način izbora Saveta zapolsenih. Time je zaposlenima uskraćeno pravo da učestvuju u odlučivanju o korišćenju posebnih fondova u preduzeću, da prate primeu zakona, ali i samog kolektivnog ugovora, zatim statuta i drugih opštih akata, da utiču na svoj položaj u Telekomu. 
        Ono što j emožda najvažnije, time je onemogućeno zaposlenima da imaju inicijativu u definisanju svog statusa u preduzeću. Da daju predloge, savete, mišljenja, da pokrenu raspravu povodom najvažnijih pitanja. Da ne govorimo o kontroli sredstava iz posebnih fondova, ili o zbrinjavanju onih kojima je pomoć potrebna ili profesionalnoj orijentaciji...
        Zaposleni nemaju svoj Savet, nemaju svoje predstavnike u Nadzornom i Upravnom odboru preduzeća, ne znaju kakva im je sudbina zapisana u još uvek od javnosti skrivenom Ugovoru o prodaji dela Telekoma, tzv. novim Kolektivnim ugovorom onemogućeno im je da učestvuju u utvrđivanju cene rada, već se to prepušta direktoru...
        Da li u Telekomu zaposleni uopšte imaju neka prava?

Šta bi zaposleni trebalo da znaju
Izvod iz Kolektivnog ugovora za Telekom Srbije A.D.
REGRES, OTPREMNINA, NAGRADE I SOLIDARNA POMOĆ

        član 65.
        Regres za korišćenje godišnjeg odmora isplaćuje se zaposlenom u iznosu prosečne mesečne neto zarade u sistemu ostvarene u prethodnom mesecu, s tim da se isplata može vršiti u više delova uzimajući u obzir visinu fiskalnih opterećenja i ostvarene finansijske rezultate poslovanja Preduzeća.
        Zaposleni Preduzeća imaju pravo na ostala primanja i to:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili po prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini utvrđenoj Opštim kolektivnim ugovorom,
- pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice zaposlenog (bračni drug i deca) u visini troškova pogrebnih usluga,
- jubilarne nagrade za 20-godišnji rad u PTT sistemu Srbije u visini jedne i po prosečne mesečne neto zarade u sistemu u mesecu u kome se isplaćuje jubilarna nagrada i za 30-godišnji rad u PTT sistemu Srbije u visini dve prosečne mesečne zarade u mesecu u kome se isplaćuje jubilarna nagrada, kao i pokloni zaposlenima i druga davanja na teret sredstava Preduzeća u visini koju utvrđuje generalni direktor preduzeća na predlog Sindikata Preduzeća u skladu sa Opštim kolektivnim ugovorom,
- stipendiranje dece koja su posle smrti zaposlenih ostala nezbrinuta, za vreme redovnog školovanja u srednjim, višim i visokim školama.
        Zaposlenima se može isplatiti solidarna pomoć za slučaj: duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupa teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda ili ratnih dejstava, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, smrti člana uže porodice zaposlenog, nabavke lekova i ortopedskih pomagala za zaposlenog ili člana uže porodice, najviše do iznosa troškova prema priloženom računu, u skladu sa kriterijumima koje utvrđuje generalni direktor Preduzeća, uz saglasnost Sindikata Preduzeća.

Kratka priča o vraćanju dva bona za topli oblok
SOLIDARNOST - DA ALI UZ SAGLASNOST ZAPOSLENIH

Grupa od 208 zaposlenih u Službi 988 u Beogradu izborila povraćaj od dva bona za topli obrok

        Analizirajući u prošlom broju Izveštaj Nadzornog odbora o finansijskom poslovanju Sindikata PTT, uočili smo da su deo prošlogodišnje humanitarne pomoći zaposleni u Telekomu SAMI SEBI UPUTILI, ni krivi ni dužni. Naime, Nadzorni odbor je istakao da "su u sredstva za nabavku pomenutih (suhomesnatih) paketa uključena i sredstva od po ukupno 8 bonova za topli obrok koja su obustavljena svim radnicima"!
        Uzimanje novca od bonova za topli obrok je izgleda postala uobičajena praksa. Problem, međutim, nastaje onda kada od zaposlenih niko ne traži saglasnost.

Solidarnost se podrazumeva, ali zaposleni žele da budu pitani

        Jedna grupa zaposlenih u Telekomu nije mogla da se pomiri sa činjenicom da su im, bez njihove saglasnosti, uzeta dva bona za topli obrok na ime "saniranja posledica uništene imovine prouzrokovanih ratnim dejstvima".
        Smatrali su da nije problem u solidarnom izdvajanju novca za sanaciju posledica ratnih dejstava, već je problem u tome što im se novac uzima bez njihove saglasnosti. 
        Presavili su tabak i zahtevali da im se novac vrati. Zahtev je potpisalo 208 zaposlenih u Službi 988 - filijala Beograd 1.
        I bili su u pravu!
        Direktor filijale Beograd 1 Direkcije za privatne korisnike Milan Zdravković doneo je rešenje kojim se ima "izvršiti povraćaj novčanog iznosa u vrednosti dva topla obroka za mesec septembar 1999. godine".
        U obrazloženju se, pored ostalog, kaže: "S obzirom da je izdvajanje i obračun u visini dva bona za topli obrok za zaposlenem izvršeno bez prethodne saglasnosti zaposlenih u, nalazim da je zahtev zaposlenih osnovan, pa donosim rešenje kao u izreci".

Izjava o istupanju iz Sindikata radnika PTT sistema Srbije i pristupnica Sindikata Telekoma "Srbija"

Izjavu o istupanju iz Sindikata radnika PTT sistema Srbije i pristupnicu Sindikata Telekoma "Srbija", nismo ovde reprodukovali, već važeću pristupnicu možete naći iz početne strane, meni sindikat, podmeni obrasci, stavka pristupnica ili klikom ovde.

IZDAVAČ: SINDIKAT TELEKOMA "SRBIJA"
IZDAVAČKI SAVET: Marko Jelić, telefon: 011/593-778; Zoran Vićentić, telefon: 011/8322-111; Ljubomir Jovanović, telefon: 013/511-511, 510-009; Branislav Savić, telefon: 034/333-525.