PREDUZEĆE ZA TELEKOMUNIKACIJE "TELEKOM SRBIJA" a.d.
KOLEKTIVNI UGOVOR
ZA PREDUZEĆE ZA TELEKOMUNIKACIJE
"TELEKOM SRBIJA" a.d.
BEZ IZMENA I DOPUNA
BEOGRAD, 18. JULI 2002. GODINE
Ovim Kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu:
Ugovor) uređuju se u skladu sa zakonom, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih po osnovu rada u Preduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. (u daljem tekstu: Preduzeće).
Ugovorom se uređuju i odnosi između Preduzeća i sindikalnih organizacija, a posebno sindikalna prava, odnosi sa sindikatom i zajedničko učestvovanje u ostvarivanju prava radnika.
Odredbe ovog Ugovora odnose se na sve zaposlene Preduzeća. Preduzeće može pojedinačnim ugovorom o radu sa zaposlenima koji obavljaju poslove od posebnog značaja i interesa utvrditi drugačija prava, obaveze i odgovornosti od predviđenih ovim Kolektivnim ugovorom.
Ugovorne strane su saglasne da Preduzeće može zaposlenima dati veća prava ili povoljnije uslove rada od utvrđenih ovim Kolektivnim ugovorom.
OBAVEZE UGOVORNIH STRANA
Član 2.
Ono što karakteriše Preduzeće koje se bavi pružanjem usluga iz oblasti telekomunikacija zahteva visok nivo saradnje u smislu obaveza i odgovornosti zaposlenog u obavljanju poslova koji su mu povereni i Preduzeća kao takvog. Vodeći računa o potrebi da se klijentima garantuje najviši stepen u kvalitetu pružanja usluga, odnosi u Preduzeću se zasnivaju na dole iznetim principima.
Preduzeće je obavezno:
-da u potpunosti izvršava odredbe ovog Kolektivnog ugovora i opštih akata koji predstavljaju sastavni deo Kolektivnog ugovora,
-da omogući uslove rada u kojima zaposleni može obavljati poslove koji su mu povereni u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima,
-da se raspored rada zaposlenog, izdavanje radnih zadataka i radnih naloga vrši u skladu sa odlukom ovlašćenog lica Preduzeća, izuzev slučajeva utvrđenih zakonom,
-da zaposlenima stavi na raspolaganje sva sredstva potrebna za rad u pogledu opreme, alata, materijala i drugih sredstava rada,
-da obezbedi uslove za rad u skladu sa propisima o zaštiti na radu-zdravstvene, higijenske i dr.
-da zaposlenima sa smanjenom radnom sposobnošću obezbedi propisane uslove rada u skladu sa izmenjenom radnom sposobnošću,
-da razmotri i otkloni probleme u procesu rada na koje ukazuju zaposleni, radi povećanja efikasnosti rada,
-da obezbedi zaposlenima potrebnu obuku i stručno osposobljavanje za obavljanje poslova,
-da obezbedi korektan odnos i poštovanje dostojanstva zaposlenog,
- da sindikatu dostavlja pozive sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju njegova mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno u kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih,
-da obezbedi osiguranje zaposlenih ,
-da obezbedi rekreaciju i rehabilitaciju zaposlenih,
- da prilikom utvrđivanja godišnjih planova u okviru budžeta obezbedi sredstva za zadovoljenje stambenih potreba zaposlenih. Ova sredstva će se raspoređivati na osnovu posebnog pravilnika,
- da na zahtev sindikata dostavlja sve informacije i podatke u vezi sa pitanjima iz ovog Kolektivnog ugovora, a posebno u oblasti zarada i poslovno-finansijskih rezultata koji utiču na zaradu,
- da učestvuje u finansiranju radno-sportskih takmičenja u skladu sa svojim materijalnim mogućnostima.
Zaposleni su u obavezi:
-da u potpunosti poštuju odredbe ovog Kolektivnog ugovora i opštih akata Preduzeća koji predstavljaju sastavni deo Kolektivnog ugovora, kao i drugih akata koji se odnose na njegova prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa radom,
-da savesno obavlja poslove shodno profesionalnoj etici uz puno angažovanje i ulaganje stručnih i radnih sposobnosti u procesu rada radi povećanja produktivnosti rada i ostvarivanja ciljeva Preduzeća,
-da obavlja poslove u skladu sa zakonom i opštim aktima Preduzeća, propisima koji regulišu obavljanje usluga, kao i drugim propisima,
-da uredno dolazi na posao, poštuje radno vreme i ispuni predviđene formalnosti za kontrolu prisustva,
-da čuva imovinu i sredstva rada, da se uzdržava od svih postupaka koji predstavljaju zloupotrebu posla koji obavlja,
-da racionalno koristi materijal i sredstva rada i da se uzdržava od korišćenja sredstava komunikacija, informatičkih sredstava, mreže i sl. u druge svrhe koje nisu službene,
-zaposleni mora da ima maksimalno poštovanje pola, dostojanstva i svih ljudskih prava u odnosu prema kolegama, klijentima i drugim licima,
-da ne ostvaruje za sebe profit, bez obzira na eventualnu štetu koja može biti naneta samom Preduzeću, iz poslova koje obavlja, niti da obavlja poslove koji mogu prouzrokovati konflikt interesa sa Preduzećem (kroz učestvovanje u poslovima i aktivnostima sa drugim licima koji su dobavljači, klijenti, konkurenti, distributeri i sl.),
-da u toku radnog vremena obavlja poverene zadatke marljivo i vredno, naročito u odnosima sa klijentima,
-da se neprekidno stručno usavršava na radu radi poboljšanja kvaliteta rada u Preduzeću kao celini,
-da poštuje propis o sigurnosti i tajnosti poštanskih pošiljki i telekomunikacionih signala,
-da čuva poslovnu tajnu,
-da se pridržava propisanih zaštitnih mera i obaveza upotrebe propisanih ličnih zaštitnih sredstava prema njihovoj nameni i da ih održava u ispravnom stanju,
-da pruži tačne podatke i potrebne isprave o sebi u toku rada koji su potrebni za ostvarivanje prava i obaveza,
-u cilju poštovanja dostojanstva zaposlenog, rukovodioci će razvijati odnose sa zaposlenima na način kojim se obezbeđuje saradnja i civilizovano ponašanje,
-u oblasti radnih odnosa, zaposleni je upućen na neposrednog rukovodioca,
-odnosi među zaposlenima na svim nivoima odgovornosti treba da budu obeleženi principima korektnosti i lepog vaspitanja.
Potpisnici Ugovora saglasni su da međusobni odnosi imaju karakter obaveštavanja, pregovaranja i pokretanja inicijative, a sve u cilju usklađivanja interesa.
otpisnici ugovora su saglasni u vezi sa osnovnom ulogom obaveštavanja koja se podrazumeva za razvoj konstruktivnog i uravnoteženog odnosa između Preduzeća i sindikata kako bi se ostvarila zajednička realizacija strategije Preduzeća i poslovnih ciljeva.
Predmet obaveštavanja su sledeće teme :
- perspektive za tehnološki razvoj i uvođenje inovacija,
- organizacione promene u odnosu na očekivani razvoj tržišta i usluga; inovacije u organizacionom sistemu koje bi se ispostavile kao neophodne u toku godine; određivanje radnog vremena, smena i pasivnog dežurstva; smernice i inicijative koje se tiču stručne obuke i usavršavanja, u odnosu na progresivan razvoj modela organizacije rada i profesija,
- pokretanje postupka za preraspodelu zaposlenih u slučaju strukturalnog viška radne snage,
- pitanja koja su od bitnog značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Da bi se sistematično i kontinuirano istražili načini usklađivanja interesa sa osnovnom dinamikom radnog odnosa, predmet pregovaranja su sledeće teme:
- načini na koji će se realizovati eventualni kolektivni premeštaj zaposlenih zbog potreba Preduzeća preko 50 km. Od mesta rada zaposlenih,
-garantovana visina zarade i ostale nadoknade koje učestvuju u formiranju ukupne zarade zaposlenog,
-poboljšanje socijalnog položaja zaposlenih,
-kao i sve druge teme bitne za ukupan status i položaj zaposlenih.
Preduzeće se obavezuje da razmotri i zauzme stavove o pokrenutim inicijativama , zahtevima i predlozima sindikata, a posebno o odlukama od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih u oblastima koje nisu predviđene zakonom ili ovim ugovorom.
Uslovi za rad sindikata
Član 4.
Preduzeće je dužno da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima.
Preduzeće je dužno da obezbedi korišćenje odgovarajuće prostorije i potrebne administrativno tehničke uslove za rad sindikata.
Sindikat je dužan da svoje aktivnosti vrši tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja Preduzeća i radne discipline zaposlenih. Sindikat je dužan da sve sastanke organizuje i održava tako da se odsustva sa posla svedu na najmanju moguću meru.
Predstavnicima organizacije sindikata obezbeđuje se pristup svim radnim mestima u Preduzeću kada je to potrebno u cilju zaštite prava zaposlenih utvrđenih zakonom i Kolektivnim ugovorom.
U slučaju potrebe ubiranja sredstava solidarnosti predstavnici zaposlenih koje organizacija sindikata ovlasti da to rade imaju pravo da ovu aktivnost obavljaju u odgovarajućim prostorijama Preduzeća.
Preduzeće je dužno da omogući da se sredstva koja zaposleni od zarade izdvajaju na ime sindikalne članarine uplaćuju na račun organizacije sindikata.
Predstavnici organizacije sindikata mogu da ističu obaveštenja o organizaciji sindikata u prostorijama Preduzeća na mestima koja su pristupačna zaposlenima i koja su za to određena.
Preduzeće je dužno da predstavnicima organizacije sindikata omogući da zaposlenima dostavlja informacije, biltene, publikacije, letke i druga dokumenta organizacije sindikata koja su u funkciji sindikalnih aktivnosti.
Preduzeće i sindikat mogu posebnim sporazumom da usaglase naknadne pogodnosti u cilju bolje organizacije i obavljanja sindikalnih aktivnosti, u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom.
Zaposleni koji obavlja sindikalne aktivnosti u skladu sa zakonom i Kolektivnim ugovorom neće biti pozvan na odgovornost za obavljanje svoje sindikalne delatnosti, osim za slučajeve povrede radne obaveze i discipline predviđene ovim Kolektivnim ugovorom.
Predstavnik sindikata koji postupa u skladu sa zakonom ili Kolektivnim ugovorom , za vreme obavljanja sindikalne funkcije ne može biti raspoređen na drugo radno mesto koje je nepovoljnije za njega , niti može prestati potreba za njegovim radom , niti na bilo koji drugi način može biti doveden u nepovoljniji položaj.
Pravo na odsustvovanje predstavnika sindikata
Član 6.
Predstavnicima sindikalne organizacije može se omogućiti odsustvovanje sa rada radi prisustvovanja sastancima sindikalne organizacije, konferencijama, sednicama, kongresima i seminarima, uz obavezu predstavnika da neposrednom rukovodiocu prethodno prezentira poziv.
Predstavnik sindikata koji odsustvuje sa rada zbog učešća u sindikalnim aktivnostima koje se održavaju van mesta njegovog rada, tretira se kao radnik na službenom putu ( izdaje mu se putni nalog i ostvaruje pravo na zaradu kao da radi), s tim što sve troškove prevoza, smeštaja i ishrane predstavnika sindikata snosi sindikat, osim u slučaju ako Preduzeće proceni da treba da snosi troškove vezane za taj put.
Predsednik reprezentativnog sindikata za vreme mandata ne obavlja poslove svog radnog mesta, a prima naknadu zarade kao da radi.
Preduzeće i sindikat će odrediti broj plaćenih časova za obavljanje funkcije predsednika sindikata sporazumom u roku od 30 dana od dana potpisivanja Ugovora, a ako se sporazum ne postigne, najmanje 40 plaćenih časova rada mesečno, ako sindikat ima najmanje 200 članova, po jedan čas mesečno više na svakih daljih 100 do 1000 članova i po tri časa više na svakih daljih 500 članova.
Predsednik sindikata koji ima manje od 200 članova, ima pravo na 20 plaćenih časova mesečno za obavljanje svojih sindikalnih funkcija.
Predstavnici sindikata će imati pravo na sporazumno utvrđen broj plaćenih časova za obavljanje sindikalne aktivnosti, a ako Preduzeće i sindikat ne postignu sporazum, najmanje 15 plaćenih časova mesečno. Taj broj se uvećava za po jedan čas mesečno za svakih 100 članova sindikalnog nivoa čiji je poverenik.
Poverenici sindikata koji imaju manje od 200 članova imaju pravo na 10 časova mesečno za obavljanje svojih sindikalnih aktivnosti.
Da bi ostvario ovo pravo, sindikat je u obavezi da za sve svoje predstavnike dostavi Preduzeću pismeno o svojstvu predstavnika.
U vreme pregovora o zaključenju i promenama Kolektivnog ugovora, zaposlenom koga je sindikat imenovao za člana odbora za pregovore tog sindikata, odnosno koga je sindikat ovlastio za to, odobrava se pravo na 60 plaćenih časova mesečno na ime učešća u pregovaračkom timu. U navedeni broj plaćenih časova mesečno nije uključen broj časova koje zaposleni ostvaruje u direktnim pregovorima sa pregovaračkim timom poslovodstva Preduzeća, a koje se zaposlenom, članu odbora za pregovore sindikata, priznaje kao plaćeni časovi ( kao vreme provedeno na radu ).
Zaposlenima se garantuje pravo na štrajk.
Za vreme štrajka zaposleni koji je u štrajku ostvaruje zaradu srazmerno procentu održavanja procesa rada.
Organizator štrajka i Preduzeće će se u svemu pridržavati zakonske regulative vezane za štrajk, naročito u pogledu zakonskih rokova, načina vođenja štrajka i aktivnosti vezanih za štrajk.
Zaposleni i organizatori štrajka moraju da se pridržavaju zakonskih normi u cilju obezbeđenja usluga od javnog značaja, a posebno:
-funkcionisanje međunarodnog telekomunikacionog saobraćaja u celini,
-funkcionisanje unutrašnjeg telekomunikacionog saobraćaja u obimu kojim se obezbeđuje funkcionisanje odgovarajućih sistema bezbednosti i drugih vitalnih sistema zemlje,
-održavanje telekomunikacionih kapaciteta kojima se obezbeđuje funkcionisanje domaćeg i međunarodnog telekomunikacionog saobraćaja utvrđenog zakonom.
U slučaju štrajka , Preduzeće će obavljati delatnost u skladu sa Odlukom o minimumima procesa rada.
Inicijator pokretanja štrajka donosi odluku o stupanju u štrajk i dostavlja je ovlašćenom licu u Preduzeću i nadležnoj direkciji u roku koji je propisan zakonom.
Preduzeće i sindikati će posebnim aktom zajednički utvrditi međusobne odnose po pitanju odvijanja štrajka u Preduzeću.
Preduzeće donosi odluke u pogledu potreba za zapošljavanjem i kriterijuma za izbor zaposlenog, u skladu sa zakonom i aktima Preduzeća.
Radni odnos se zasniva zaključenjem ugovora o radu sa licem koje je ispunilo uslove za rad predviđene Zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta.
Ugovor o radu mora da sadrži:
-naziv i sedište Preduzeća,
-ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog,
-stručnu spremu i zanimanje zaposlenog,
-vrstu, opis poslova koje zaposleni treba da obavlja i teritoriju na kojoj će se poslovi obavljati,
-mesto rada,
-vreme trajanja ugovora o radu na određeno vreme,
-dan početka rada,
-zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja,
-vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena,
-povrede radnih obaveza,
-probni rad, trajanje, otkaz i otkazni rok (kada se zasniva radni odnos na poslovima za koje je utvrđen probni rad),
-uslove za zasnivanje radnog odnosa sa pripravnikom (kada se zasniva radni odnos na poslovima za koje je utvrđen pripravnički staž).
Ugovor može da sadrži i druge elemente osim navedenih u prethodnom stavu, kojima se utvrđuju pojedini specifični odnosi zaposlenog i Preduzeća.
Ukoliko se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija Preduzeća, ugovor o radu, pored navedenih elemenata iz stava 1. ovog člana, mora da sadrži:
-vreme trajanja radnog vremena prema normativima rada za zaposlenog u određenom vremenu,
-vrstu posla i način organizovanja rada,
-uslove rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog,
-visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate,
-korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu,
-naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja,
-druga prava i obaveze.
Radni odnos je zasnovan na neodređeno vreme ukoliko ugovorom o radu nije utvrđeno vreme trajanja ugovora.
Izmene ugovora o radu
Član 10.
Ugovor o radu može se izmeniti u slučajevima:
-neophodne potrebe procesa i organizacije rada
-na zahtev zaposlenog iz porodičnih i drugih opravdanih razloga
-kada se u toku radnog veka zaposlenog smanji njegova radna sposobnost zbog godina starosti, povrede na radu, radnog i ratnog invaliditeta, profesionalnih i ostalih bolesti i slično.
U slučaju iz alineje 3. prethodnog stava Preduzeće je u obavezi da zaposlenom osigura povoljnije uslove rada na taj način što će zaposleni biti raspoređen na poslove shodno preostaloj radnoj sposobnosti. U tom slučaju zaposleni zadržava pravo na zaradu u visini koju je imao pre raspoređivanja na te poslove. Ovaj stav se odnosi i na zaposlene koji su bez svoje krivice raspoređeni da obavljaju poslove za koje je predviđena niža zarada.
Ukoliko zaposleni svojim radom ne ostvaruje predviđene rezultate utvrđene normativima, odnosno ne ostvaruje standardni učinak može se pokrenuti postupak izmene ugovora o radu u delu vrste poslova koje zaposleni obavlja. U tom slučaju zaposleni će se rasporediti na drugu vrstu poslova koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, zanimanju i sposobnostima.
Zaposlenom se može ponuditi zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima u slučaju potrebe procesa rada. Zaključenje ugovora o radu pod izmenjenim uslovima može se ponuditi zaposlenom samo iz opravdanih razloga koji se obavezno navode u obrazloženju rešenja. Zaključenjem ugovora o radu pod izmenjenim uslovima zaposleni se ne može dovesti u nepovoljniji položaj u pogledu uslova utvrđenih zakonom i ovim Kolektivnim ugovorom.
U slučaju da zaposleni odbije da zaključi ugovor o radu iz prethodnog stava, otkazaće mu se ugovor o radu.
Pre stupanja na rad zaposleni se mora upoznati sa aktima Preduzeća kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, zaštite na radu, kao i aktima u neposrednoj vezi sa vrstom posla koju obavlja.
Zaposleni se pismeno obaveštava o prijemu u radni odnos. U pismu moraju biti naznačeni:
-datum zasnivanja radnog odnosa,
-poslovi koje će zaposleni obavljati,
-mesto rada,
-trajanje radnog odnosa ( ukoliko je na određeno vreme),
-trajanje radnog vremena ( puno, nepuno ili skraćeno ),
-zarada.
Lice koje zasniva radni odnos dužno je da, pre zaključenja ugovora o radu, pruži informacije o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica.
Ukoliko zaposleni ne postupi u skladu sa obavezom iz predhodnog stava, može se raskinuti ugovor o radu ukoliko se utvrdi da je zaposleni svesno dao netačne informacije ili prećutao obavezu o pružanju navedenih informacija.
Pre nego što zasnuje radni odnos, Preduzeće može zaposlenog da, o svom trošku, podvrgne lekarskom pregledu u ovlašćenoj ustanovi, kako bi se proverilo njegovo zdravstveno stanje i specifične sposobnosti koje zahteva radno mesto na koje je primljen.
Za određene stručne poslove, koje određuje Preduzeće, uslov za prijem u radni odnos jeste, pre svega, pozitivan rezultat provera stručnih sposobnosti.
Ugovorom o radu se ugovara provera stručnih sposobnosti (probni rad), period provere, otkazni rok ugovora o radu, prestanak radnog odnosa ukoliko zaposleni nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za vreme probnog rada.
Zaposleni iz stava 1. ovog člana, koji je zasnovao radni odnos, podvrgava se probnom radu u trajanju od najduže tri meseca. U toku ovog perioda svaka od strana može da odustane od zasnivanja radnog odnosa otkazom ugovora o radu uz otkazni rok od najmanje pet radnih dana.
Probni rad zaposlenog prati i ocenjuje komisija Preduzeća koja po završetku probnog rada daje svoje mišljenje.
Nisu dozvoljeni ni produženje ni obnavljanje probnog rada, osim u slučaju opravdanog odsustva zbog više sile, i u tom slučaju se probni rad produžava za ono vreme za koje je trajalo odsustvo.
Ugovor na određeno vreme
Član 13.
Vremensko ograničavanje trajanja radnog odnosa dozvoljeno je u skladu sa Zakonom u slučajevima kada se preraspodelom zaposlenih unutar
Preduzeća ne može obezbediti izvršavanje poslova i to:
-kada su u pitanju poslovi čije je trajanje vremenski ograničeno;
-kada se obim posla poveća za izvesno vreme;
-kada postoji potreba za zamenom radnika koji je privremeno odsutan ( zbog bolesti, odsluženja vojnog roka, javnih funkcija, službenog puta, trudničkog ili porodiljskog odsustva itd . . . ).
Radni odnos na određeno vreme može trajati neprekidno ili sa prekidima najduže tri godine, osim u slučaju zamene privremeno odsutnog zaposlenog u kom slučaju se zasniva do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Za određena radna mesta, samim primanjem u radni odnos, Preduzeće predviđa pripravnički staž u cilju lakšeg osposobljavanja za samostalan rad, putem stručne obuke.
Pripravnički staž može se predvideti samo za zaposlene koji prethodno nisu obavljali iste ili slične poslove u okviru radnih zaduženja za koje se zapošljavaju u Preduzeću.
Maksimalno trajanje pripravničkog staža zavisi od stručne spreme koja se zahteva za određeno radno mesto, i to:
-osam meseci za radna mesta koja zahtevaju srednju stručnu spremu;
-devet meseci za radna mesta koja zahtevaju srednju ili višu stručnu spremu;
-dvanaest meseci za radna mesta koja zahtevaju visoku stručnu spremu.
U skladu sa zakonskim normama, Preduzeće posebnim aktom određuje program obuke kao i uslove za ocenu uspešnosti rada.
Pripravnički staž se može produžiti za period eventualnih odsustvovanja.
Radni odnos sa nepunim radnim vremenom može da se zasnuje prilikom stupanja u radni odnos, ili ako zaposleni na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom podnese zahtev za promenu radnog vremena u nepuno radno vreme. Nepuno radno vreme ne može biti kraće od 2 časa dnevno.
Ukoliko se kao osnova uzme puno radno vreme (dnevno, nedeljno ili godišnje), u odnosu na njega nepuno radno vreme može biti:
-horizontalno, kada je dnevno radno vreme jednako polovini punog radnog vremena tokom jednog radnog dana, i odvija se u kontinuitetu u toku nedelje.
-vertikalno, kada je nedeljno radno vreme smanjeno na polovinu punog radnog vremena i podeljeno je u tri radna dana ( dva dana - puno radno vreme ,a jedan dan - preostalo radno vreme)
-ciklično, kada se godišnje radno vreme podeli tako da se smenjuju periodi rada sa punim radnim vremenom i periodi u kojima se ne radi, u cilju zadovoljavanja potreba sezonskog karaktera.
Vertikalno i ciklično nepuno radno vreme mogu da se usvoje ( primene ) isključivo u onim organizacionim celinama za koje je to izričito predviđeno posebnim odlukama. Zahtev zaposlenog na neodređeno vreme za promenu punog u nepuno radno vremena može da bude prihvaćen ako to dozvoljavaju potrebe posla i organizacija rada u organizacionoj celini.
Nepuno radno vreme se raspoređuje u okviru određenog perioda (dana, nedelje, godine) u zavisnosti od organizacionih potreba datog organizacionog dela. Shodno tim potrebama Preduzeće može da zahteva od zaposlenog da radi duže od nepunog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ostvaruje prava iz radnog odnosa, kao i sva ostala prava u skladu sa zakonom.
Posebno, zaposleni koji radi nepuno radno vreme osvaruje zaradu proporcionalno vremenu koje je proveo na radu.
Zaposleni može da podnese zahtev za promenu nepunog radnog vremena u puno radno vreme. O prihvatanju zahteva Preduzeće odlučuje na osnovu potrebe posla.
Za sve ostalo što nije izričito navedeno u ovom članu, primenjuju se ista pravila kao i za puno radno vreme.
ODVIJANJE RADNOG ODNOSA
Mesto rada
Član 16.
Pod mestom rada podrazumeva se stalno ili glavno sedište u kojem zaposleni redovno obavlja svoje radne aktivnosti.
Zbog potreba posla zaposleni može da bude upućen da započne i završi rad i van svog uobičajenog mesta rada najviše do tri meseca u toku godine, a uz pristanak zaposlenog i duže.
Zaposleni je obavezan da ubeleži početak i kraj dnevnog rada, kao i početak i kraj dnevne pauze na način koji Preduzeće odredi.
Zloupotreba evidencije prisutnosti na radu povlači odgovornost zaposlenog.
Puno radno vreme u Preduzeću iznosi 40 časova nedeljno, raspoređeno na 5 radnih dana, po pravilu, 8 časova po ranom danu.
Ukoliko je zaposleni mlađi od 18 godina života puno radno vreme mu se utvrđuje do 35 radnih časova nedeljno.
Zaposlenima koji svoj rad obavljaju u smenama, noću i ukoliko priroda njihovog posla i organizacija rada to zahteva, radna nedelja se može utvrditi i u trajanju većem, odnosno manjem od 5 radnih dana.
Odluku o rasporedu, odnosno promeni radnog vremena donosi za to ovlašćeno lice Preduzeća. O Odluci o rasporedu, odnosno promeni radnog vremena zaposleni se obavezno obaveštavaju najmanje 7 dana pre početka rada, odnosno prelaska na novo radno vreme.
Odluka iz prethodnog stava donosi se po prethodno pribavljenom mišljenju sindikata.
Radno vreme predviđa dnevni rad u kontinuitetu uz korišćenje određenog 30 minutnog odmor u toju dnevnog rada, koji je uključen u radno vreme. U slučaju nepunog radnog vremena, ta pauza je smanjena proporcionalno u odnosu na broj radnih sati.
U organizacionim delovima Preduzeća, shodno potrebama i uslovima procesa rada, može se posebnom odlukom utvrditi odmor u toku dnevnog rada u dužem trajanju od 30 minuta.
U skladu sa potrebama rada, Preduzeće donosi odluku o radu po smenama (smenski rad), kao i broj i raspored smena.
Na poslovima gde zaposleni rade sa strankama, mora biti određeno radno vreme u skladu sa potrebama korisnika.
U organizacionim celinama sa specifičnim potrebama, primenjuju se sledeće radne smene :
-preklapajuće smene, kada se jednim delom radno vreme jedne smene poklapa sa radnim vremenom druge smene,
-uzastopne smene, kada slede jedna za drugom bez prekida.
U slučaju rada u uzastopnim smenama, zaposleni smene koja završava ne mogu da napuste svoje radno mesto i zaduženja dok ih ne zamene zaposleni naredne smene. U tom slučaju, na zaposlene koji su nastavili da rade posle isteka smene primenjuju se odredbe o prekovremenom radu.
U organizacionim delovima u kojima rad nije vezan za grupni rad ili za rad sa strankama može se uvesti klizno radno vreme.
Preraspodela radnog vremena
Član 19.
Preduzeće će preraspodeliti radno vreme zaposlenom u slučajevima kada to zahteva :
-priroda delatnosti,
-organizacija rada,
-bolje korišćenje sredstava rada,
-racionalnije korišćenje radnog vremena,
-izvršenje određenog posla u određenim rokovima.
Zaposlenom kome je preraspoređeno radno vreme, ukupno radno vreme u toku kalendarske godine, u proseku, ne sme da bude duže od punog radnog vremena, a svakako ne duže od 60 časova u toku radne nedelje. U slučaju preraspodele radnog vremena, kojom radna nedelja zaposlenom traje više od 40 časova, radni časovi preko 40 časova ne smatraju se prekovremenim radom.
Odlukom o preraspodeli radnog vremena određuje se period u kome se vrši preraspodela radnog vremena, dnevno radno vreme, kao i periodi kada će se raditi kraće, odnosno duže u okviru preraspodele radnog vremena.
Zaposlenima koji rade sa skraćenim radnim vremenom, kao i zaposlenima mlađim od 18 godina života, ne može se preraspodeliti radno vreme, dok se, preraspodela radnog vremena ženi za vreme trudnoće i zaposlenog roditelja sa detetom mlađim od 3 godine života ili deteta sa težim stepenom psihofizičke ometenosti može preraspodeliti radno vreme samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.
Zaposlenom kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena časovi prekovremenog rada preračunavaju se u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.
Preduzeće ima pravo, radi garantovanja optimalnog ostvarenje ciljeva, da zatraži od zaposlenih, u skladu sa zakonom, da obavljaju prekovremeni rad izvan uobičajenog radnog vremena. Zaposleni ne može da odbije nalog za prekovremeni rad, osim ukoliko je opravdano sprečen.
Osim u slučajevima utvrđenim zakonom, prekovremeni rad se može uvesti naročito u slučaju preduzimanja neodložnih mera za bezbednost i neprekidnost TK saobraćaja, sprečavanja kvarenja materijala ili otklanjanja kvara na TK uređajima i sredstvima za rad, radi sprečavanja ili otklanjanja štetnih dejstava iznenadnih atmosferskih promena, otklanjanja kvarova na mašinama i uređajima, kao i u drugim slučajevima kada to potreba posla zahteva.
Zaposleni može biti prekovremeno angažovan najviše 4 časa dnevno, ali ne više od 240 časova u kalendarskoj godini.
Zaposlenima nije dozvoljen boravak u prostorijama Preduzeća van radnog vremena, osim radi obavljanja prekovremenog rada na zahtev i po odobrenju pretpostavljenog.
U organizacionim delovima Preduzeća, gde to zahteva priroda i potreba procesa rada, ovlašćeno lice u Preduzeću, donosi odluku da se rad odvija i noću.
Rad koji se obavlja u radnom vremenu od 22 časa do 06 časova narednog dana smatra se radom noću. Zaposleni može biti određen da radi noću neprekidno više od jedne nedelje samo ukoliko je za to dao pismenu saglasnost.
ODMORI I ODSUSTVA
Odmor u toku dnevnog rada
Član 22.
Zaposleni sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta, odnosno srazmerno radnom vremenu ukoliko radi nepuno radno vreme, ali ne manje od 15 minuta.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi ovlašćeno lice u Preduzeću u skladu sa potrebama obezbeđivanja neprekidnosti rada i prirodom posla.
Ukoliko rad traje duže od osam časova odmor u toku rada se uvećava srazmerno vremenu provedenom na radu.
Odmor između dva uzastopna radna dana traje najmanje 12 časova neprekidno, osim u slučajevima određenim zakonom.
Nedeljni odmor i dodatni odmor
Član 23.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 24 časa neprekidno. Za zaposlene koji rade u smenama od ponedeljka do nedelje, dan nedeljnog odmora se određuje svaki put posebno na osnovu smenskog plana.
Zaposleni koji je zbog vanrednih potreba pozvan da radi na dan nedeljnog odmora, obavezan je da dan nedeljnog odmora iskoristi u toku naredne radne nedelje.
Zaposleni koji su zbog vanrednih potreba pozvani da rade na dan nedeljnog odmora u slučaju rada ostvarenog noću, dodeljuje se naknadni odmor tako što će im se omogućiti korišćenje nedeljnog odmora prvog narednog radnog dana.
Zaposleni stiče pravo da koristi godišnji odmor nakon šest meseci neprekidnog rada računajući od dana kada je prvi put zasnovao radni odnos u Preduzeću, odnosno od dana kada je nastavio sa radom nakon prekida radnog odnosa dužeg od 5 radnih dana.
Prekidom rada u smislu iz prethodnog stava ne smatra se vreme sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranjau ( bolovanje ) i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se zaposlenom tako što se zakonski minimum od 18 dana uvećava na osnovu sledećih kriterijuma :
| 1. stepena stručne spreme : | |
| I i II stepen stručne spreme | 1 dan |
| III, IV i V stepen stručne spreme | 2 dana |
| VI, VII i viši stepen stručne spreme | 3 dana |
| 2.godina radnog staža | |
| - od 5 do 10 god. | 1 dan |
| - od 10 do 15 god | 2 dana |
| - od 15 do 20 god | 3 dana |
| - od 20 do 25 god | 4 dana |
| - od 25 do 30 god. | 5 dana |
| - preko 30 god | 6 dana |
| 3. socijalnog statusa | |
| - zaposlenima koji imaju decu uzrasta do 15 god. | 1 dan po detetu a najviše do 3 dana |
| - zaposlenima koji imaju decu ometenu u psihofizičkom razvoju ili utvrđenim invaliditetom | 3 dana |
| - zaposleni sa utvrđenim invaliditetom | 3 dana |
| 4. Uslova rada | |
| - zaposleni koji rade na naročito teškim poslovima pod posebnim uslovima ( shodno aktu Preduzeća u oblasti zaštite na radu ) | 3 - 5 dana |
| - zaposleni koji rade po smenama | 2 dana |
Da bi ostavrio pravo iz kriterijuma pod 3. zaposleni je dužan da podnese odgovarajuću dokumentaciju. Kriterijum pod 4. ispunjavaju zaposleni na radnim mestima koja su kao takva utvrđena aktom Preduzeća na osnovu procene nadležnog organa zaštite na radu.
Zaposleni kome se dužina godišnjeg odmora utvrđuje po više kriterijuma zakonski minimum od 18 dana se uvećava zbirom dana po svim kriterijumima, s tim da ukupan zbir dana godišnjeg odmora iznosi najviše 25 dana.
Posebno, zaposleni muškarci sa navršenih 30 godina radnog staža i zaposlene žene sa navršenih 25 godina radnog staža imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 dana. Na navedenu kategoriju zaposlenih ne primenjuju se kriterijumi uvećanja zakonskog minimuma dana godišnjeg odmora.
Prilikom utvrđivanju dužine godišnjeg odmora, radna nedelja se računa kao pet radnih dana. U dane godišnjeg odmora se ne uračunavaju praznici (državni i verski) koji su zakonom predviđeni kao neradni dani.
Korišćenje godišnjeg odmora se prekida kada dođe do bolesti, nezgode koja zahteva bolničko lečenje ili bolesti koja predstavlja realnu smetnju za psihofizički odmor zaposlenog, što potvrđuje lekar.
Po prestanku uzroka prekida godišnjeg odmora zaposleni može da nastavi sa korišćenjem preostalih dana godišnjeg odmora uz saglasnost neposrednog rukovodioca koga je prethodno obavestio o prirodi i razlozima prekida korišćenja godišnjeg odmora.
Godišnji odmor se može koristiti u dva dela, i to :
-I deo u toku kalendarske godine u trajanju od najmanje 10 dana
-II deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Dani godišnjeg odmora iz svakog dela mogu koristiti i pojedinačno u skladu sa potrebama posla i ukoliko zaposleni to zahteva.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora dostavlja se zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora naročito sadrži podatke o ukupnom godišnjem odmoru koji pripada zaposlenom sa specifikacijom dana na koje zaposleni ima pravo način korišćenje godišnjeg odmora ( u celini ili u dva dela ), datum započinjanja i završetka godišnjeg odmora i sl.
Izuzetno, zaposlenom se može zameniti vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla. U tom slučaju Preduzeće će nadomestiti zaposlenom sve stvarne troškove koje zaposleni trpi usled zamene. Da bi zaposleni stekao pravo na naknadu stvarnih troškova potrebno je da pruži dokaze o visini istih.
Zaposleni koji u toku godišnjeg odmora bude pozvan na posao ima pravo na nadoknadu svih troškova koji su posledica tog poziva i da koristi preostale dane odmora čim prestanu da postoje razlozi zbog kojih je usledio poziv, ili u periodu koji sam izabere.
U cilju održavanja kontinuiteta poslova svi zaposleni treba da se unapred izjasne o datumu i načinu korišćenja godišnjeg odmora na osnovu čega se sačinjava plan godišnjih odmora u Preduzeću.
Plan korišćenja sačinjava se najkasnije do 1. aprila tekuće godine, s tim da je zaposleni obavezan da se do tog datuma izjasni o korišćenju prvog dela godišnjeg odmora.
Ukoliko se zaposleni nije izjasnio o datumu korišćenja drugog dela godišnjeg odmora najkasnije do 31.decembra tekuće godine, Preduzeće će odrediti period u kome će zaposleni moći da ga koristi.
Državni i verski praznici
Član 31.
U dane državnih i verskih praznika predviđenih zakonom, koji se proslavljaju neradno, zaposleni ima pravo da ne radi i pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario kao da radi.
Zaposleni će koristiti pravo na odsustvovanje sa rada po osnovu verskih praznika po unapred utvrđenom planu.
Ako praznik iz stava 1. ovog člana, osim 9. maja, padne u nedelju, ne radi se prvog narednog dana.
Neradno se za sve zaposlene, bez obzira na veroispovest, proslavljaju sledeći verski praznici:
-prvi dan Božića (7. januar ),
-Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa Vaskrsnim ponedeljkom.
Krsna slava se proslavlja neradno.
Da bi zaposleni koristio zakonsko pravo vezano za krsnu slavu potrebno je da samo prvi put svog neposrednog rukovodioca pismeno obavesti o slavi koju slavi ( datum krsne slave ) najmanje 5 radnih dana pre dana krsne slave.
Zaposleni katoličke, islamske i jevrejske veroispovesti imaju pravo da neradno proslavljaju svoje verske praznike u skladu sa Zakonom.
ODSUSTVOVANJA SA POSLA
Plaćeno odsustvo
Član 32.
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima, najviše do:
| 01 | Stupanja u brak | 3 dana |
| 02 | Porođaja supruge | 5 dana |
| 03 | Porođaja kćeri ili snaje | 1 dan |
| 04 | smrt člana uže porodice, roditelja ili usvojioca | 5 dana |
| 05 | smrt brata ili sestre zaposlenog | 3 dana |
| 06 | smrt roditelja, usvojioca bračnog druga zaposlenog | 3 dana |
| 07 | smrt lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim | 2 dana |
| 08 | Završavanje ličnih i porodičnih poslova jedanput u toku kalendarske godine | 2 dana |
| 09 | Preseljenje sopstvenog domaćinstva | 3 dana |
| 10 | Zaštita i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnim nepogodama | 3 dana |
| 11 | u slučaju regulisanja prava iz penzijskog osiguranja | 10 dana |
| 12 | Polaganja stručnih i drugih ispita | 3 dana |
| 13 | Odsluženje i dosluženje vojnog roka (pre odlaska) | 3 dana |
Odsustvovanja u slučajevima iz alineje 1., 2., 4., 5., 6., 7., 10, i 11. stava 1. ovog člana ne uračunavaju se u maksimalan broj radnih dana plaćenog odsustva, utvrđenog zakonom, u toku jedne kalendarske godine.
Plaćeno odsustvo sa rada može se odobriti zaposlenom i preko pet radnih dana ako je to od interesa za Preduzeće u slučajevima:
-upućivanja na specijalizaciju,
-organizovanog upućivanja zaposlenog na rekreaciju i rehabilitaciju,
-učestvovanje na radno proizvodnim i sportskim takmičenjima od interesa za Preduzeće, kao i učestvovanje na sportskim takmičenjima od interesa za državu.
Dužina trajanja plaćenog odsustva zaposlenom se daje u zavisnosti od trajanja osnova iz prethodnog stava.
Zaposlenom se odobrava plaćeno odsustvo od dva dana u slučaju dobrovoljnog davanja krvi tako što će zaposleni odsustvovati sa rada na dan davanja krvi i naredni dan.
Pravo po ovom osnovu zaposleni koristi prilikom svakog dobrovoljnog davanja krvi.
Zaposlenom koji ima potrebu da odsustvuje sa rada, a već je iskoristio pravo na plaćeno odsustvo, može se iz istih (za plaćeno odsustvo) ili drugih razloga odobriti, bez obzira na potrebe posla, neplaćeno odsustvo u ukupnom trajanju od 5 radnih dana u kalendarskoj godini.
Ukoliko to ne remeti proces rada, zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo sa rada i duže od utvrđenih dana iz prethodnog stava ako za to postoje opravdani razlozi kao što su pripremanje i polaganje ispita, negovanje bolesnog člana uže porodice, smrti srodnika za koje nema pravo na plaćeno odsustvo, putovanja, završavanja poslova koji se moraju lično obaviti i sl., a najviše 3 meseca u toku kalendarske godine.
Izuzetno, zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo do godinu dana zbog teže bolesti u porodici koje zahteva negu, putovanje i boravak u drugom mestu u zemlji i inostranstvu.
Uz svoj zahtev za neplaćeno odsustvo zaposleni je dužan da priloži dokumentaciju koja potvrđuje razloge za korišćenje neplaćenog odsustva.
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava iz radnog odnosa, osim prava na zdravstveno osiguranje.
Mirovanje radnog odnosa
Član 36.
Zaposlenima koji su odsutni sa posla po osnovu :
-odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka
-upućivanje na rad u inostranstvo od strane Preduzeća
-izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji, ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva privremeni prestanak rada kod poslodavca
-izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere u trajanju do 6 meseci
Zagarantovano je očuvanje radnog mesta za vreme mirovanja radnog odnosa. Isto se odnosi na sve slučajeve neplaćenog odsustva (bolest člana uže porodice, putovanja, pripremanje i polaganje ispita) za period u kome je zaposleni na neplaćenom odsustvu, a najviše do 12 meseci.
Ukoliko se zaposleni, koji je koristio neplaćeno odsustvo, u roku od 15 dana od dana prestanka razloga za neplaćeno odsustvo ( od dana odsluženja, dana prestanka rada u inostranstvu, danom povratka sa izdržavanja kazne zatvora i sl. ) ne vrati na rad u Preduzeće, prestaje mu radni odnos u Preduzeću. Zaposleni ima pravo da se vrati na rad u Preduzeće i obavezu da istovremeno podnese odgovarajuću dokumentaciju na osnovu koje se na nesumnjiv način može utvrditi da je ispoštovan navedeni rok.
Odsustvovanje sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad
Član 37.
Zaposleni je dužan da najmanje u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad o tome dostavi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Navedenu potvrdu mogu dostaviti i članovi uže porodice ili druga lica sa kojima zaposleni živi u porodičnom domaćinstvu.
Zaposleni može koristeći sredstva brze komunikacije dostaviti navedenu potvrdu neposrednom rukovodiocu ili nadležnoj službi u Preduzeću, odnosno obaveštenje da je sprečen da je dostavi.
Ukoliko zaposleni živi sam i ukoliko je u nemogućnosti da u roku iz prethodnog stava dostavi potvrdu, dužan je da je dostavi u roku od 3 dana od dana prestanka razloga koji su ga onemogućili da dostavi potvrdu. Nepoštovanje navedenog roka od stane zaposlenog ima za posledicu odgovornost zaposlenog.
Preduzeće može podneti zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog ukoliko se posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada.
Ukoliko se proverom ustanovi da je zaposleni na bilo koji način svesno netačno i neistinito prikazao svoju zdravstvenu situaciju, zaposlenom može prestati radni odnos u Preduzeću iz razloga zloupotrebe prava na bolovanje.
Zaposleni mora da ostane u svom mestu boravka ili na drugom mestu o kome je obavestio Preduzeće, u toku celog trajanja bolovanja, kako bi bio na raspolaganju radi eventualnih lekarskih pregleda od stane nadležnog lekara Preduzeća.
Ukoliko radnik mora da se u toku trajanja bolovanja udalji iz mesta bolovanja zbog lečenja ili lekarskih pregleda ili drugih opravdanih razloga, mora prethodno o tome da obavesti Preduzeće.
ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Član 39.
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje se donošenjem rešenja sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom.
Zaposleni se u cilju zaštite svojih prava može obratiti sindikatu.
Protiv odluke za koju smatra da mu je povređeno pravo ili kada sazna za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u skladu sa postupkom i rokom utvrđenim zakonom.
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.
Zaposleni i Preduzeće se mogu sporazumeti da sporna pitanja iznesu pred arbitražu.
Sindikat i Preduzeće zajednički sačinjavaju proceduru o radu arbitraže.
Arbitraža se formira na osnovu pismenog sporazuma u kome se precizira sastav arbitraže, predmet spora, način rada, način donošenja odluke, rok za pokretanje postupka, rok okončanja postupka kao i naznaka da je odluka koju donese arbitraža konačna i obavezujuća u skladu sa Pravilnikom o radu Arbitraže.
Ukoliko se zaposleni i Preduzeće sporazumeju da sporno pitanje reše pred arbitražom smatra se da su isti saglasni da sporno pitanje ne rešavaju u okviru sudskog postupka za vreme trajanja postupka pred arbitražom.
Arbitraža ima 3, odnosno 5 članova u zavisnosti od dogovora strana u sporu. Arbitražu sačinjava jedanak broj predstavnika zaposlenih i predstavnika Preduzeća, uključujući i jednog arbitra iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora. Arbitra stručnjaka sporazumno biraju strane u sporu i ima funkciju predsedavajućeg u sporu.
.
Rok za pokretanje postupka pred arbitražom je 30 dana od dana nastanka spora. Rok za okončanje postupka pred arbitražom iznosi 60 dana od dana pokretanja spora pred arbitražom.
Odluka arbitraže je konačna i obavezuje Preduzeće i zaposlenog.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu na radu u skladu sa zakonom, a Preduzeće je dužno da zaposlenom obezbedi zaštitu života i zdravlja u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Odgovornost za sprovođenje zaštite na radu
Član 42.
Generalni direktor Preduzeća, kao i direktori organizacionih delova Preduzeća odgovorni su za sprovođenje i unapređivanje zaštite na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima koji regulišu oblast zaštite na radu, kao i za obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje zaštite na radu u Preduzeću.
Generalni direktor je dužan da aktima Preduzeća utvrdi:
-obim, način i rokove ispitivanja oruđa za rad, električnih instalacija i instalacija fluida;
-postupak za njihovo održavanje u ispravnom stanju i vođenje evidencije;
-program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad;
-uputstva i procedure kojima se obezbeđuju bezbedni uslovi rada;
-način provere zaposlenih da li su pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti;
-način osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći.
Preduzeće je obavezno da sprovodi mere prevencije prilikom izrade idejnih, glavnih i izvođačkih projekata, organizacije i uslova rada.
Pre puštanja u rad novih pogona i uvođenja novih procesa rada i organizacije obavezno će se zatražiti mišljenje sindikata o predviđenim merama zaštite na radu.
Sindikat i odbor za zaštitu na radu biće obavešteni o preduzetim merama u roku od 30 dana od dana dobijanja mišljenja sindikata.
Zaposleni koji rukovode ili organizuju proces rada odgovorni su za sprovođenje mera zaštite na radu u svom delu procesa rada, u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu i aktima Preduzeća.
Preduzeće je dužno da zaposlenog pre stupanja na rad upozna sa uslovima rada, organizacijom rada, pravima i obavezama koje proizilaze iz propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu.
Svi zaposleni su dužni da rade sa punom pažnjom radi bezbednosti svog života i zdravlja, kao i života i zdravlja ostalih na koje njihov rad može da ima štetno dejstvo. Zaposleni je dužan:
-da se, pre nego otpočne sa radom, upozna sa propisima i merama zaštite u vezi sa radom i sa organizovanjem i sprovođenjem zaštite na radu i podvrgne proveri osposobljenosti za bezbedan rad;
-da se pridržava propisanih mera i normative zaštite na radu;
-da pravilno rukuje uređajima, oruđima za rad i opasnim materijama;
-da postupa po uputstvu proizvođača i uputstvu za bezbedan rad;
-da namenski koristi poverena mu sredstva i opremu lične zaštite;
-da se stara o sprovođenju i unapređenju zaštite na radu;
-da odmah obavesti neposrednog rukovodioca o kvarovima ili drugim nedostacima koji bi mogli da ugroze bezbednost na radu.
Zaposleni koji obavlja poslove vezane za posebne uslove rada dužan je da obavi blagovremeno prethodni odnosno periodični lekarski pregled na koji ga upućuje stručana služba.
Zaposleni koji obavlja poslove za koje se kao poseban uslov zahteva zdravstvena sposobnost, dužan je da blagovremeno obavi sistematski pregled na koji ga upućuje stručna služba.
Nepostupanje zaposlenog na gore naveden način, odnosno nepridržavanje utvrđenih mera zaštite na radu i naloga u vezi sa tim, povlači odgovornost zaposlenog.
Kriterijumi za utvrđivanje poslova sa posebnim uslovima rada
Član 45.
U kategoriju poslova sa posebnim uslovima rada svrstavaju se:
-poslovi na kojima je zaposleni izložen povećanom riziku od povređivanja, nastanku profesionalnih oboljenja i oštećenja. U kriterijum po ovom osnovu spada rad na nezaštićenim visinama. Dužina dnevne ekspozicije nije kriterijum;
-poslovi kod kojih usled specifičnosti ne postoji mogućnost primene propisanih mera zaštite na radu. U kriterijume po ovom osnovu svrstava se rad sa olovom gde dužina dnevne ekspozicije nije kriterijum;
-prašina, fizičke i hemijske štetnosti i težak psihofizički rad, kao i rad gde je kriterijum dužina dnevne ekspozicije preko 60% radnog vremena;
-poslovi na kojima zaposleni u cilju bezbednog rada mora da ispunjava specifične zahteve u pogledu zdravstvenih, fizičkih, psihičkih i drugih sposobnosti za rad. U kriterijum po ovom osnovu svrstava se upravljanje sredstvima u unutrašnjem saobraćaju. Dnevna ekspozicija nije kriterijum.
Posebnim aktom Preduzeća utvrdiće se poslovi sa posebnim uslovima rada.
Sredstva i oprema lične zaštite
Član 46.
Preduzeće obezbeđuje i daje na upotrebu sredstva i opremu lične zaštite zaposlenima koji obavljaju poslove na radnim mestima na kojima se opasnost od povređivanja i zdravstvenih oštećenja ne mogu otkloniti odgovarajućim tehničkim merama.
Standardizacija, nabavka, zaduživanje i korišćenje sredstava i opreme lične zaštite uređuje se posebnim aktima Preduzeća.
U izboru sredstava i opreme lične zaštite učestvuje sindikat.
Preduzeće je u obavezi da donese sva akta iz oblasti zaštite na radu.
Zaštita posebnih kategorija zaposlenih
Član 47.
U pogledu opšte zaštite zaposlenih, zaštite žena i omladinaca, zaštite materinstva, kao i porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe i zaštite invalida, zaposleni ostvaruje sva prava i zaštitu u skladu sa Zakonom o radu, posebnim zakonima i drugim propisima.
Zaposleni je u obavezi da Preduzeću dostavi svu potrebnu dokumentaciju na osnovu koje ima pravo na posebnu zaštitu.
Preduzeće vrši sva plaćanja zaposlenom po osnovu zaštite materinstva, kao i porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe.
Preduzeće zadržava pravo da refundira sredstva data iz prethodnog stava od nadležnog državnog instituta i organa.
Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva.
Zaposleni - otac deteta može da koristi prava iz stava 1. Ovog člana, u slučaju kad majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i sl.).
Zaposleni - otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Pravo iz stava 5. Ovog člana ima zaposleni - otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno zaposleni - otac deteta ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta kao i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, zaposlenom ne može prestati radni odnos raskidom ugovora o radu od strane Preduzeća, osim u slučaju ako je radni odnos zasnovan na određeno vreme ili ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ugovorom o radu, ako ne poštuje radnu disciplinu, ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom i u slučaju kada zaposleni zloupotrebi bolovanje.
Zaposlenom, invalidu rada, Preduzeće je dužno da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti na taj način što će ga rasporediti na poslove koji odgovaraju njegovoj radnoj sposobnosti. Takođe, zaposlenom kod koga je utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na poslovima koje redovno obavlja Preduzeće je dužno da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla na taj način što će ga rasporediti na poslove koji ne utiču na nastanak invalidnosti. U navedenim slučajevima zaposleni je dužan da prihvati poslove na koje se raspoređuje ukoliko oni odgovaraju njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno koji ne utiču na nastanak invalidnosti. Ukoliko zaposleni odbije da prihvati takav posao, Preduzeće može da otkaže ugovor o radu sa zaposlenim.
Zaposleni se raspoređuju na sledeće vrste poslova:
1.Pomoćni operativni poslovi, pomoćni operativni poslovi na održavanju higijene prvog stepena i magacinski poslovi prvog stepena
2.Operativni poslovi i operativni poslovi prvog stepena
3.Poslovi tehničke intervencije i poslovi tehničke intervencije prvog stepena
4.Administrativni i tehnički poslovi i administrativni i tehnički poslovi prvog stepena
5.Poslovi prodaje servisa
6.Poslovi asistenta i asistenta prvog stepena
7.Poslovi referenta i referenta prvog stepena
8.Poslovi samostalnog i glavnog asistenta
9.Poslovi organizatora
10.Poslovi samostalnog i glavnog referenta
11.Poslovi prevođenja
12.Poslovi šefa smene
13.Poslovi šefa sale
14.Poslovi šefa kancelarije
15.Poslovi organizatora rada odeljka
16. Poslovi odgovornog za strukturu III, II i I nivoa
17. Poslovi stručnjaka III, II i I nivoa
Za svaku vrstu poslova predviđeno je više nivoa zarade koji su u zavisnosti od radne sposobnosti i radnog doprinosa zaposlenog.
Aktom o sistematizaciji bliže se opisuju vrste poslova, kao i svi uslovi za obavljanje poslova određene vrste.
Zaposleni koji obavlja određenu vrstu poslova raspoređuje se u skladu sa utvrđenim kriterijumima na različite nivoe uz mogućnost napredovanja sve do najvišeg nivoa propisanog za tu vrstu posla. Shodno napredovanju po nivoima zaposleni ostvaruje zaradu koja je predviđena za nivo na koji se raspoređuje.
Stručno osposobljavanje
Član 51.
Preduzeće obezbeđuje stručno usavršavanje zaposlenih u oblasti tehnoloških i organizacionih inovacija putem sistematske stručne obuke ili osposobljavanja za rad.
Stručno osposobljavanje i obrazovanje zaposlenih za obavljanje poslova u Preduzeću je obaveza zaposlenih i za vreme njihovog trajanja zaposleni ima sva prava kao na redovnom radu.
Poseban cilj osposobljavanja predstavlja prekvalifikacija zaposlenih na vrstama poslova koji su u procesu transformacije ili modernizacije, obuka u oblasti zaštite na radu i usmeravanje rukovodećeg kadra za koordinaciju personala.
Međusobna prava i obaveze između Preduzeća i zaposlenog koga je Preduzeće uputilo na obrazovanje, uređuju se posebnim ugovorom.
Potencijalni rukovodeći kadar
Član 52.
U kategoriju potencijalnog rukovodećeg kadra spadaju zaposleni koji iako ne pripadaju kategoriji rukovodilaca kontinuirano obavljaju dužnosti od bitnog značaja za razvoj i ostvarivanje ciljeva Preduzeća, kako putem koordinisanja saradnika, tako i putem korišćenja i razvoja usko specijalizovanih ličnih stručnih sposobnosti koje su od suštinske važnosti za Preduzeće.
Sve vrste poslova raspoređene su u okviru jedanaest nivoa i to:
XI nivo - pomoćni operativni poslovi
X nivo - pomoćni operativni poslovi
- operativni poslovi
IX nivo - pomoćni operativni poslovi održavanja higijene prvog
stepena
- pomoćni operativni poslovi
- operativni poslovi
- poslovi tehničke intervencije
- administrativni i tehnički poslovi
VIII nivo - poslovi kvalifikovanog radnika
- operativni poslovi
- poslovi tehničke intervencije
- administrativni i tehnički poslovi
- magacinski poslovi prvog stepena
- poslovi prodaje servisa
VII nivo - operativni poslovi prvog stepena
- poslovi tehničke intervencije
- administrativni i tehnički poslovi
VI nivo - poslovi tehničke intervencije prvog stepena
- administrativni i tehnički poslovi prvog stepena
- poslovi asistenta
- poslovi referenta
V nivo - poslovi asistenta prvog stepena
- poslovi referenta prvog stepena
- poslovi samostalnog asistenta
- poslovi organizatora
- poslovi samostalnog referenta
- poslovi šefa smene
- poslovi prevođenja
IV nivo - poslovi glavnog asistenta
- poslovi šefa kancelarije
- poslovi glavnog referenta
- poslovi šefa smene u salama velikih dimenzija
- poslovi šefa sale malih/srednjih dimenzija
- poslovi organizatora rada odeljka
- poslovi prevođenja
- poslovi asistenta prvog stepena
III nivo - poslovi odgovornog za strukturu trećeg stepena:
- poslovi organizatora rada odeljenja
- poslovi koordinatora grupe poslova
- poslovi šefa službe
- poslovi šefa radnog centra
- poslovi šefa sale
- poslovi šefa poslovnice
- poslovi stručnjaka trećeg stepena
II nivo - poslovi odgovornog za strukturu drugog stepena:
- poslovi koordinatora grupe poslova
- poslovi šefa službe
- poslovi organizatora rada odeljka
- poslovi šefa periferne službe
- poslovi šefa sale velikih dimenzija
- poslovi stručnjaka drugog stepena
I nivo - poslovi odgovornog za strukturu prvog stepena:
- poslovi koordinatora grupe poslova
- poslovi šefa službe
- poslovi šefa periferne službe
- poslovi stručnjaka prvog stepena
Vrste poslova i napredovanja
Član 54.
1.Pomoćni operativni poslovi
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju pretežno fizičke poslove sa preciznim uputstvima i jednostavnim postupcima.
U ovu grupu poslova spadaju:
1.1. poslovi održavanja higijene i poslovi na održavanju higijene prvog stepena
1.2. poslovi nekvalifikovanog i kvalifikovanog radnika 1.3. magacinski poslovi i magacinski poslovi prvog stepena
1.4. poslovi otpreme, preuzimanja i raznošenja pošte i vrednosnih papira
1.5. poslovi fotokopiranja
Napredovanje:
Zaposleni koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova imaju I, II ili III stepen stručne spreme i raspoređuju se na XI nivo.
1.1 Zaposleni koji je primljen na XI nivou nakon 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na X nivo. Gornju granicu napredovanja predstavlja IX nivo na koji se zaposleni raspoređuje za obavljanje pomoćnih operativnih poslova na održavanju higijene prvog stepena na predlog direkcije kojoj funkcionalno pripada i srazmerno broju zaposlenih čiji rad se koordinira.
1.2. Zaposleni koji je primljen na XI nivo za obavljanje poslova nekvalifikovanog radnika, odnosno kvalifikovanog radnika, posle 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na X nivo. Nakon sledećih 36 meseci raspoređuje se na IX nivo. Gornju granicu napredovanja predstavlja VIII nivo sa poslovima kvalifikovanog radnika na koje se ne može rasporediti više od 10% zaposlenih iz strukture kojoj pripadaju.
1.3. Zaposleni koji je primljen na XI nivo posle 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na X nivo. Nakon sledećih 36 meseci raspoređuje se na IX. Gornju granicu napredovanja predstavlja VIII nivo na magacinskim poslovima prvog stepena na koje se može rasporediti ne više od 10% zaposlenih iz strukture kojoj pripadaju i ukoliko su V stepena stručne spreme.
1.4. i 1.5. Zaposleni koji je primljen na XI nivou posle 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na X nivo, a nakon sledećih 36 meseci na IX nivo.
2.Operativni poslovi i operativni poslovi prvog stepena
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju pretežno poslove zasnovane na preciznim uputstvima koji predstavljaju podršku i pružanje usluga drugim strukturama u Preduzeću.
U ovu grupu poslova spadaju:
2.1. poslovi fizičko-tehničkog obezbeđenja
2.2. poslovi upravljanja motornim vozilom
Napredovanje:
Zaposleni koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova raspoređuju se na X nivo.
2.1. i 2.2. Zaposleni koji je primljen na X nivou posle 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na IX nivo, a nakon sledećih 36 meseci na VIII nivo. Gornju granicu predstavlja VII nivo, na operativnim poslovima prvog stepena, ali ne više od 10% zaposlenih iz strukture kojoj pripadaju i ukoliko poseduju odgovarajući stepen stručne spreme ( pod a) IV stepen stručne spreme, pod b) V stepen stručne spreme (.
3.Poslovi tehničke intervencije i poslovi tehničke intervencije prvog stepena
Zaposleni na ovim poslovima moraju da poznaju tehničku opremu u organizacionom delu kome pripadaju, kao i tehničke propise i procedure koje se tiču instaliranja, funkcionisanja i načina rukovanja i održavanja telekomunikacionih uređaja, usluga i objekata.
U ovu grupu poslova spadaju:
3.1. poslovi tehničke intervencije u međumesnoj kablovskoj mreži
3.2. poslovi tehničke intervencije u komutaciji
3.3. poslovi tehničke intervencije u sistemima prenosa
3.4. poslovi tehničke intervencije u kablovskoj pristupnoj mreži
3.5. poslovi tehničke intervencije u vazdušnoj pristupnoj mreži
3.6. poslovi tehničke intervencije u mobilnoj mreži
3.7. poslovi tehničke intervencije u napajanju, energetici i klimatizaciji
3.8. poslovi tehničke intervencije u mrežama za prenos podataka
3.9. poslovi tehničke intervencije na informatičkoj opremi
Napredovanje:
Zaposleni sa III stepenom stručne spreme koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova raspoređuju se na IX nivo. Zaposleni koji je primljen na IX nivo posle 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na VIII nivo, a nakon sledećih 30 meseci u zavisnosti od pokazane stručnosti raspoređuje se na VII nivo. Zaposleni u trećem stepenu stručne spreme koji koordinišu i organizuju rad grupe zaposlenih na poslovima tehničke intervencije ostvaruju osnovnu zaradu koja je za 10% veća od osnovne zarade nivoa na kome su raspoređeni.
Zaposleni sa IV i V stepenom stručne spreme koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova raspoređuju se na VIII nivo, posle 30 meseci efektivne službe raspoređuje se na VII nivo. Na VI nivo zaposleni se raspoređuje nakon 18 meseci i položenog internog stručnog ispita, na poslove tehničke intervencije prvog stepena i to:
-3.3, 3.6., 3.7., 3.8. i 3.9. ne više od 10% strukture kojoj pripadaju
-3.1., 3.4. i 3.5. ne više od 15% strukture kojoj pripadaju
-3.2. ne više od 20% strukture kojoj pripadaju
Zaposleni koji u okviru poslova tehničkih intervencija na VII nivou poseduju potrebne kvalifikacije (stručni ispit) za obavljanje poslova projektovanja, nadzora nad izvođenjem radova i izvođenja radova, raspoređuju se na VI nivo nezavisno od procenta strukture kojoj pripadaju. Zaposleni koji obavljaju poslove nadzora izvođenja radova i izvođenja radova, ostvaruju osnovnu zaradu koja je za 10% veća od osnovne zarade nivoa na kome su raspoređeni.
Putem interne selekcije, na osnovu iskazanih kvaliteta, mišljenja neposrednog rukovodioca i uz saglasnost direktora direkcije, zaposleni koji obavljaju poslove tehničke intervencije prvog stepena sa V stepenom stručne spreme, mogu se sa VI nivoa privremeno rasporediti na odgovarajuće poslove asistenta V nivoa ukoliko poseduju tražene karakteristike za obavljanje poslova asistenta.
4.Administrativni i tehnički poslovi i administrativni i tehnički poslovi prvog stepena
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju delatnosti administrativne i tehničke prirode, poslove administrativnog saobraćaja sa korisnicima usluga i poslove administrativne podrške procedurama u Preduzeću, kao i poslove tehničkog crtanja i geodezije od značaja za izradu projekata.
U ovu grupu poslova spadaju:
4.1. sekretarski poslovi
4.2. administrativni poslovi
4.3. poslovi operatera u sali
4.4. ekonomski poslovi
4.5. materijalno finansijski poslovi
4.6. poslovi prodaje
4.7. poslovi crtača
4.8. poslovi geodezije
4.9. građevinsko-operativni poslovi
Napredovanje:
Zaposleni sa IV stepenom stručne spreme koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova raspoređuju se na IX nivo. Zaposleni sa V stepenom stručne spreme raspoređuju se na VIII nivo.
4.1. do 4.6. Zaposleni koji je primljen na IX nivo (IV stepen stručne spreme) posle 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na VIII nivo, a nakon sledećih 36 meseci u zavisnosti od pokazane stručnosti na VII nivo. Zaposleni koji obavljaju poslove pod 4.4 i 4.5. (ekonomski poslovi i materijalno finansijski poslovi) mogu se rasporediti na VI nivo nakon 18 meseci efektivnog rada ukoliko poseduju odgovarajuće stručno znanje (sertifikat) koje je neophodno za poslove koje obavljaju.
Zaposleni ( V stepen stručne spreme) raspoređuje se na VIII nivo, a nakon 36 meseci efektivne službe, raspoređuje se na VII nivo. Na VI nivo zaposleni se raspoređuje na administrativno tehničke poslove prvog stepena, nakon 18 meseci i položenog internog stručnog ispita, ali ne više od 15 % strukture kojoj pripada. Zaposleni koji obavljaju poslove pod 4.4 i 4.5 (ekonomski poslovi i materijalno finansijski poslovi) raspoređuju se na VI nivo bez obzira na procenat strukture kojoj pripadaju.
4.7.,4.8. i 4.9. Zaposleni koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova raspoređuju se na IX nivo. Nakon 36 meseci efektivne službe raspoređuju se na VIII nivo, a nakon sledećih 18 meseci i položenog internog stručnog ispita raspoređuju se na VII nivo.
5.Poslovi prodaje servisa
Zaposleni na ovim poslovima poznaju tržište iz oblasti svog rada, proizvode i usluge koje pruža Preduzeće u obavljanju komercijalnih poslova. U ovu grupu poslova nespadaju poslovi prodaje u poslovnicama Preduzeća.
Napredovanje:
Zaposleni koji se primaju za obavljanje ove grupe poslova raspoređuju se na VIII nivo. Pored osnovne zarade nivoa na kome se nalazi, zaposleni na ovim poslovima ostvaruje dodatnu zaradu procentualno u odnosu na vrednost sklopljenih i uspešno realizovanih ugovora u skladu sa planom i programom prodaje servisa.
6.Poslovi asistenta i asistenta prvog stepena
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju stručno-tehničku podršku i koordiniraju rad tehničkog personala. Domen ovih poslova je u oblasti planiranja, projektovanja, realizacije, nadzora i kontrole telekomunikacionih uređaja i objekata.
U ovu grupu poslova spadaju:
1.1.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u međumesnoj kablovskoj mreži
1.2.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u komutaciji
1.3.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u sistemima prenosa
1.4.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u pristupnoj mreži
1.5.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u mobilnoj mreži
1.6.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u napajanju, energetici i klimatizaciji
1.7.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena u mrežama za prenos podataka
1.8.poslovi asistenta i asistenta prvog stepena na informatičkoj opremi
Napredovanje:
a) Zaposleni sa VI stepenom stručne spreme raspoređuju se prvi put na VI nivo na poslove asistenta. Nakon 36 meseci efektivnog rada raspoređuju se na V nivo na poslove asistenta prvog stepena. Na IV nivo zaposleni se raspoređuje nakon sledećih 24 meseci efektivnog rada na predlog neposrednog rukovodioca i direktora direkcije ukoliko položi interni stručni ispit.
b) Na poslove asistenta prvog stepena na V nivou, putem interne selekcije, na osnovu iskazanih kvaliteta, mišljenja neposrednog rukovodioca i uz saglasnost direktora direkcije, zaposleni koji obavljaju poslove tehničke intervencije prvog stepena, mogu se sa VI nivoa privremeno rasporediti na odgovarajuće poslove V nivoa ukoliko poseduju tražene karakteristike za obavljanje poslova asistenta prvog stepena. Nakon proteka 3 meseca od privremenog raspoređivanja, zaposleni se može trajno rasporediti ukoliko položi interni stručni ispit.
7.Poslovi referenta i referenta prvog stepena
Zaposleni na ovim poslovima imaju VI stepen stručne spreme i obavljaju poslove administrativne i tehničke prirode, poslove administrativnog saobraćaja sa korisnicima usluga i poslove administrativne podrške procedurama u Preduzeću, kao i poslove tehničkog crtanja i geodezije od značaja za izradu projekata.
Napredovanje:
Zaposleni se prvi put raspoređuju na VI nivo na poslove referenta. Nakon 36 meseci efektivnog rada raspoređuju se na V nivo na poslove referenta prvog stepena.
8.Poslovi samostalnog i glavnog asistenta
Zaposleni na ovim poslovima su lica sa VII stepenom stručne spreme tehničke struke u tehničkim direkcijama.
U ovu grupu poslova spadaju:
8.1. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u međumesnoj kablovskoj mreži
8.2. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u komutaciji
8.3. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u sistemima prenosa
8.4. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u pristupnoj mreži
8.5. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u mobilnoj mreži
8.6. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u napajanju, energetici i klimatizaciji
8.7. poslovi samostalnog i glavnog asistenta u mrežama za prenos podataka
8.8. poslovi samostalnog i glavnog asistenta na informatičkoj opremi
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove raspoređuju se na V nivo.
Nakon 36 meseci zaposleni se raspoređuju na IV nivo za obavljanje poslova glavnog asistenta. Zaposleni se može rasporediti na IV nivo i pre ovog roka na osnovu pokazanih radnih i stručnih kvaliteta na predlog neposrednog rukovodioca i uz zahtev direktora direkcije. Sa IV nivoa raspoređuje se na jednu od organizacionih pozicija III nivoa ( odgovoran za strukturu III nivoa ili stručnjak III nivoa ) ukoliko položi interni stručni ispit i na predlog neposrednog rukovodioca uz zahtev direktora direkcije.
9.Poslovi organizatora
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju stručnu podršku i koordinaciju grupe zaposlenih na poslovima administrativne i tehničke prirode.
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove raspoređuju se na V nivo.
Na ove poslove mogu se rasporediti zaposleni koji se prvi put zapošljavaju u Preduzeću ukoliko poseduju potrebne kvalifikacije za obavljanje poslova organizatora i imaju najmanje VI stepen stručne spreme, kao i zaposleni sa VI nivoa koji obavljaju administrativno-tehničke poslove prvog stepena na predlog neposrednog rukovodioca i uz zahtev direktora direkcije.
Gornju granicu u napredovanju čini IV nivo na poslovima šefa kancelarije na predlog neposrednog rukovodioca i uz zahtev direktora direkcije ukoliko zaposleni ima VI ili VII stepen stručne spreme.
10.Poslovi samostalnog i glavnog referenta
Zaposleni na ovim poslovima su lica sa VII stepenom stručne spreme društvenih delatnosti.
U ovu grupu poslova spadaju:
10.1. poslovi samostalnog i glavnog referenta za ekonomske poslove
10.2. poslovi samostalnog i glavnog referenta za pravne poslove
10.3. poslovi samostalnog i glavnog referenta za opšte poslove
10.4. poslovi samostalnog i glavnog referenta za informacione tehnologije
10.5. poslovi samostalnog i glavnog referenta za poslove zaštite
10.6. poslovi samostalnog i glavnog referenta za administrativne poslove
10.7. poslovi samostalnog i glavnog referenta za saobraćaj
10.8. poslovi samostalnog i glavnog referenta za organizaciju rada
10.9. poslovi samostalnog i glavnog referenta za analitičke poslove
10.10. poslovi samostalnog i glavnog referenta za ostale poslove
10.11. poslovi samostalnog i glavnog referenta za kadrovske poslove
10.12. poslovi samostalnog i glavnog referenta za poslove logistike
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove raspoređuju se na V nivo.
Nakon 36 meseci zaposleni se raspoređuju na IV nivo za obavljanje poslova glavnog referenta. Zaposleni se može rasporediti na IV nivo i pre ovog roka na osnovu pokazanih radnih i stručnih kvaliteta na predlog neposrednog rukovodioca i uz zahtev direktora direkcije. Sa IV nivoa raspoređuje se na jednu od organizacionih pozicija III nivoa ( odgovoran za strukturu III nivoa ili stručnjak III nivoa ) ukoliko položi interni stručni ispit i na predlog neposrednog rukovodioca uz zahtev direktora direkcije.
11.Poslovi prevođenja
Zaposleni na ovim poslovima su lica sa VII stepenom stručne spreme koji obavljaju poslove prevođenja.
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove raspoređuju se na V nivo.
Nakon 36 meseci zaposleni se raspoređuju na IV nivo. Zaposleni se može rasporediti na IV i pre ovog roka na osnovu pokazanih radnih i stručnih kvaliteta na predlog neposrednog rukovodioca i uz zahtev direktora direkcije. Sa IV nivoa raspoređuje se na jednu od organizacionih pozicija III nivoa ( odgovoran za strukturu III nivoa ili stručnjak III nivoa ) ukoliko položi interni stručni ispit i na predlog neposrednog rukovodioca uz zahtev direktora direkcije.
12.Poslovi šefa smene
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju stručnu podršku i koordinaciju grupe radnika na poslovima saradnika za administrativno-tehničke poslove.
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove imaju najmanje VI stepen stručne spreme i raspoređuje se na V nivo.
Na ove poslove mogu se rasporediti zaposleni koji se prvi put zapošljavaju u Preduzeću ukoliko poseduju potrebne kvalifikacije za obavljanje poslova šefa smene, kao i zaposleni sa VI nivoa koji obavljaju administrativno-tehničke poslove prvog stepena - poslove operatera u sali na predlog neposrednog rukovodioca i uz zahtev direktora direkcije. Nakon sledećih 36 meseci zaposleni se može rasporediti na IV nivo samo u salama velikih dimenzija.
13.Poslovi šefa sale
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju poslove rukovođenja u salama sa operaterima i imaju najmanje VI stepen stručne spreme.
U ovu grupi poslova spadaju:
13.1. šef sale malih dimenzija
13.2. šef sale srednjih dimenzija
13.3. šef sale velikih dimenzija
Napredovanje:
13.1. i 13.2. Zaposleni koji obavljaju ove poslove raspoređuju se na IV nivo. Nakon 36 meseci efektivne službe raspoređuje se na III nivo.
13.3. Zaposleni koji obavljaju ove poslove raspoređuju se na III nivo. Nakon 36 meseci efektivne službe raspoređuju se na II nivo.
14.Poslovi šefa kancelarije
Zaposleni na ovim poslovima koordiniraju rad jednog ili više odeljenja zaposlenih na administrativno-tehničkim poslovima.
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove imaju najmanje VI stepen stručne spreme i raspoređuju se na IV nivo.
Raspoređivanje na ove poslove vrši se internom selekcijom zaposlenih koji obavljaju poslove organizatora na V nivou.
15.Poslovi organizatora rada odeljka
Zaposleni na ovim poslovima obavljaju poslove komercijalnog, administrativnog i operativnog rukovođenja.
U ovu grupu poslova spadaju:
15.1. poslovi šefa komercijalnog rukovođenja
15.2. poslovi šefa administrativnog rukovođenja
15.3. poslovi šefa operativnog rukovođenja
Napredovanje:
Zaposleni koji obavljaju ove poslove imaju najmanje VI stepen stručne spreme i raspoređuju se na IV nivo. Dalje napredovanje je u okviru poslova odgovornih za strukturu III nivoa.
Poslovi odgovornog za strukturu i poslovi stručnjaka
Poslovi odgovornog za strukturu
Zaposleni na ovim poslovima imaju VI ili VII stepen stručne spreme, nalaze se na različitim nivoima i obavljaju poslove rukovođenja i koordinacije grupa zaposlenih. Zaposleni na ovim poslovima raspoređuju se na III, II i I nivo i ostvaruju za 5% veću osnovnu zaradu od osnovne zarade stručnjaka na istom nivou.
Poslovi stručnjaka
Zaposleni na ovim poslovima imaju VII stepen stručne spreme, nalaze se na različitim nivoima i izvršavaju funkcije koje zahtevaju stalno usavršavanje specijalističkih znanja visokog nivoa. Zaposleni na ovim poslovima raspoređuju se na III, II i I nivou i nemaju rukovodeće funkcije i ne koordiniraju grupama radnika. Način i uslovi napredovanja stručnjaka utvrđeni su posebnom procedurom.
16.1. Poslovi odgovornog za strukturu III nivoa
15.1.1. Poslovi šefa radnog centra
15.1.2. Poslovi organizatora rada odeljka
15.1.3. Poslovi koordinatora grupe poslova
15.1.4. Poslovi šefa službe
15.1.5. Poslovi šefa sale
15.1.6. Poslovi šefa poslovnice
17.1. Poslovi stručnjaka na III nivou
16.2. Poslovi odgovornog za strukturu II nivoa
16.2.1. Poslovi koordinatora grupe poslova
16.2.2. Poslovi šefa službe
16.2.3. Poslovi organizatora rada odeljka
16.2.4. Poslovi šefa sale velikih dimenzija
17.2. Poslovi stručnjaka na II nivou
16.3. Poslovi odgovornog za strukturu I nivoa
16.3.1. Poslovi koordinatora grupe poslova
16.3.2. Poslovi šefa službe
17.3. Poslovi stručnjaka na I nivou
Interni stručni ispit
Član 55.
Pod internim stručnim ispitom u smislu ovog Kolektivnog ugovora podrazumeva se ispit koje će zaposleni polagati na osnovu sadržaja i programa koje donosi Preduzeće.
Zaposleni koji je položio stručni ispit u skladu sa važećim zakonskim propisima (državni ispit, pravosudni ispit, ispit po Zakonu o izgradnji objekata i druge ispite) oslobađa se polaganja internog stručnog ispita iz prethodnog stava pod uslovom da položeni stručni ispit odgovara vrsti poslova na koje je zaposleni raspoređen.
Vrste poslova u organizaciji Preduzeća
Član 56.
Navedene vrste poslova će se funkcionalno i organizaciono predvideti posebnim prilogom Kolektivnog ugovora u skladu sa važećom organizacijom Preduzeća.
Preduzeće je u obavezi da prethodno preduzme sve mere na sprečavanju nastanka štete i da obezbedi zaposlenom sve potrebne uslove za obavljanje rada.
Zaposleni je dužan da se u toku obavljanja rada pridržava svih naloženih mera i da posao obavlja savesno i sa potrebnom pažnjom .
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje, utvrđuje za to ovlašćeno lice Preduzeća.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbom stava 5. ovog člana, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadilo Preduzeće, dužan je da Preduzeću naknadi iznos isplaćene štete.
Zaposleni koji pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom, ostvaruje pravo na nadoknadu štete u skladu sa ugovorom koje je Preduzeće zaključilo sa osiguravajućim društvom. U slučaju da Preduzeće nema zaključen ugovor sa osiguravajućim društvom, kao i u slučaju kada zaposleni pretrpi materijalnu štetu na radu ili u vezi sa radom, Preduzeće će zaposlenom nadoknaditi štetu u skladu sa zakonom, a na osnovu zajedničkog sporazuma sa zaposlenim.
Zabrana konkurencije se odnosi na poslove iz delatnosti Preduzeća koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti Preduzeća i to:
- planiranje, projektovanje, i izgradnja telekomunikacionih uređaja i objekata;
- nadzor nad izgradnjom telekomunikacionih uređaja i objekata;
- nabavka i promet telekomunikacionih uređaja i opreme, kao i ostale nabavke;
- izrada finansijskih elaborata po osnovu alineja 1., 2. i 3. ovog stava.
Zabrana konkurencije, osim u gore pobrojanim slučajevima, može se utvrditi i za zaposlene koji obavljaju druge poslove u Preduzeću, ukoliko postoje uslovi da zaposleni radom u Preduzeću stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Ugovorom o radu se utvrđuju poslovi koje zaposleni obavlja i na koje se odnosi zabrana konkurencije.
Zabrana konkurencije važi na celom području Republike Srbije.
U slučaju da je Preduzeće pretrpelo materijalnu štetu usled delatnosti zaposlenog kojom je prekršio zabranu konkurencije, Preduzeće će od zaposlenog da zahteva naknadu štete.
Zaposleni u Preduzeću mogu da formiraju Savet zaposlenih koji broji 11 članova. Mandat članova Saveta traje četiri godine. Članove Saveta zaposlenih bira zajednički odbor reprezentativnih sindikata u koje je učlanjeno više od polovine ukupnog broja zaposlenih u Preduzeću na predlog nadležnih organa sindikata srazmerno broju članova sindikata.
Uloga Saveta je da u saradnji sa sindikatima razmatra pitanja od interesa zaposlenih, kao što su:
-zarade zaposlenih;
-primena Kolektivnog ugovora;
-uslovi rada zaposlenih;
-pitanja socijalno-materijalnog položaja zaposlenih;
-ustupanje poslova iz delatnosti Preduzeća trećim licima;
-sva ostala pitanja od značaja za ukupan status zaposlenih.
Odbor sindikata donosi Poslovnik o radu Saveta zaposlenih.
Savet zaposlenih daje mišljenja, sugestije i predloge po pitanjima iz delokruga svog angažovanja poslovodstvu Preduzeća i sindikatima.
ZARADE, UVEĆANJE ZARADE, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Član 60.
Zaposleni ostvaruje odgovarajuću zaradu u skladu sa ovim Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji obavlja u Preduzeću.
Sredstva za zarade zaposlenih utvrđuju se Budžetom Preduzeća, polazeći od obima usluga, finansijskih rezultata poslovanja, ekonomske politike Republike.
Zarada zaposlenog zavisi od rezultata poslovanja Preduzeća i individualnog doprinosa zaposlenog realizaciji planskih zadataka.
Rezultati rada zaposlenog utvrđuju se na osnovu ocene individualnog doprinosa zaposlenog u realizaciji planskih zadataka Preduzeća.
Individualni doprinos zaposlenog realizaciji planskih zadataka utvrđuje se na osnovu ocene neposrednog rukovodioca i rukovodioca organizacione jedinice.
Utvrđivanje individualnog doprinosa zaposlenih vrši se kumulativnom ocenom obima i kvaliteta rada zaposlenog.
Ocenjivanje obima rada vrši se na osnovu:
-svih poslova koje je zaposleni izvršio u odgovarajućem periodu
-obima iskorišćenog radnog vremena
-vremena provedenog na radu
Ocenjivanje kvaliteta rada vrši se na osnovu:
-kvaliteta izvršenog posla sa stanovišta odgovarajućih propisa, tehnoloških uputstava, standarda, stručne metodologije i izdatih naloga
-složenosti izvršenih poslova
-stručnosti, kreativnosti i inicijative ispoljene pri izvršavanju poslova
-stepena ispoljene odgovornosti u radu
-poštovanje rokova određenih za izvršavanje poslova
-racionalno angažovanje zaposlenih, sredstava rada, materijala, rezervnih delova i učinjenih usluga
-poslovnog odnosa prema korisnicima usluga
-stepena ispoljene radne i tehnološke saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada
-tačnosti i preciznosti ispoljenih u radu
-broja grešaka i obima pogrešno urađenih poslova, radnih zadataka, odnosno radnih operacija
Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno i to do petnaestog u mesecu za prethodni mesec. U slučaju kada se zarada isplaćuje dva puta mesečno, isplata će se vršiti na sledeći način:
-do prvog u mesecu akontacija zarade za prethodni mesec;
-do petnaestog u mesecu konačni obračun zarade za prethodni mesec.
Prilikom svake isplate Preduzeće je u obavezi da zaposlenom dostavi obračun, koji sadrži sve elemente na osnovu kojih je zarada obračunata.
Pod mesečnom zaradom se podrazumeva:
-osnovna zarada;
-uvećanja zarade;
-naknade zarade;
-i druga primanja.
Osnovna zarada je utvrđena za svaki nivo poslova u dinarskom iznosu i to:
| NIVO | OSNOVNA ZARADA |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| 4. | |
| 5. | |
| 6. | |
| 7. | |
| 8. | |
| 9. | |
| 10. | |
| 11. |
Preduzeće i reprezentativni sindikati, početkom godine zaključuju sporazum po pitanju zarada po nivoima.
Sporazumom iz prethodnog stava utvrđuje se dinamika i uslovi za usklađivanje zarada po nivoima na osnovu kretanja planiranih elemenata iz budžeta Preduzeća.
Zarada koju zaposleni ostvari za obavljeni rad utvrđena je za puno radno vreme, odnosno za pun mogući mesečni fond časova .
Zaposleni koji ne ostvaruje pun fond časova u toku meseca ima pravo na odgovarajuću zaradu srazmerno vremenu provedenom na radu . U tom slučaju zarada, koju bi zaposleni ostvario da je radio pun fond časova, deli se sa punim fondom časova u toku meseca za koji se zarada ima isplatiti, što predstavlja cenu rada po radnom času, i pomnoži brojem radnih časova koje je zaposleni efektivno radio u toku meseca i predstavlja odgovarajuću zaradu zaposlenog shodno vremenu provedenom na radu.
Zaposleni u svojstvu pripravnika ostvaruje 70% osnovne zarade nivoa na kome se nalazi.
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne zarade i to:
-za minuli rad u PTT sistemu;
-po osnovu kvaliteta i obima rada
-za rad na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan;
-za prekovremeni rad;
-noćni rad;
-rad u smenama;
-za rad u dane nedeljnog odmora;
-za pasivno dežurstvo
-za rad na terenu
-za upravljanje motornim vozilom zaposlenom koji nije profesionalni vozač
Zaposlenom se uvećava osnovna zarada
| OSNOV | PROCENAT |
| Minuli rad - za svaku godinu radnog staža u PTT sistemu | 0,4 |
| po osnovu kvaliteta i obima rada | -20 do +50 |
| rad u smenama | 10 |
Uvećanje, odnosno umanjenje osnovne zarade zaposlenog po osnovu kvaliteta i obima rada utvrđuje se odlukom ovlašćenog lica Preduzeća.
Pod radom u smenama podrazumeva se proces rada koji u tehnološkom smislu traje neprekidno 24 sata, a rad se odvija u najmanje 4 smene. Zaposleni koji su angažovani u ovakvom tehnološkom procesu rada imaju pravo na uvećanu zaradu ukoliko rad obavljaju po utvrđenim smenama (princip rotacije po smenama) i po unapred određenom planu smenskog rada.
Zaposlenom se uvećava zarada po radnom času za koji se utvrđuje uvećana zarada i to za :
| OSNOV | PROCENAT |
| - rad na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan | 120 |
| - prekovremeni rad | 40 |
| - noćni rad | 35 |
| - rad na dan nedeljnog odmora | 45 |
| - rad na terenu | 30 |
Zaposleni je dužan da se odazove na poziv da radi na dan nedeljnog odmora. U tom slučaju, zaposlenom pripada pravo na uvećanje i obezbeđuje mu se drugi slobodan dan na ime nedeljnog odmora.
Za upravljanje službenim motornim vozilom, zaposlenom koji nije profesionalni vozač pripada 1,50 dinar po pređenom kolometru, odnosno za upravljanje sopstvenim motornim vozilom 3,00 dinara po pređenom kilometru.
U slučaju da zaposleni stekne istovremeno pravo na uvećanje zarade po više osnova, uvećanje predstavlja zbir po svim osnovama.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini koju bi ostvario da radi u sledećim slučajevima:
-za vreme odsustvovanja sa rada na dan državnog i verskog praznika koji je neradan dan
-za dane godišnjeg odmora
-za dane plaćenog odsustva
-za vreme trajanja vojne vežbe
-odazivanje na poziv državnog organa
-privremene nesposobnosti za rad ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću (bolovanje do trideset dana)
-na radno proizvodnim takmičenjima, izložbama, inovacijama i drugim vidovima stvaralaštva iz delatnosti Preduzeća
-za vreme stručnog osposobljavanja, prekvalifikacije ili dokvalifikacije radi potreba procesa rada u Preduzeću.
U slučaju trudnoće, porodiljskog odsustvovanja i odsustva zbog nege deteta, zaposleni ima pravo na naknadu zarade od 100%. Pravo na naknadu zarade od 100% imaju i zaposleni muškarci sa navršenih 30 godina radnog staža, kao i zaposlene žene sa navršenih 25 godina radnog staža za vreme privremene sprečenosti za rad (bolovanje).
U slučaju odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade od 80% od zarade koju bi ostvarili da rade.
U slučaju prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili organa Preduzeća zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica zaposleni ima pravo na naknadu zarade od 100% od zarade koju bi ostvarili da rade.
U slučaju prekida rada do kojeg je došlo iz objektivnih razloga i bez krivice zaposlenog, osim slučaja iz prethodnog stava, zaposleni ima pravo na naknadu zarade od 80% od zarade koju bi ostvarili da rade.
Preduzeće isplaćuje zaposlenom :
-naknadu za odvojen život od porodice 70% od mesečne zarade zaposlenog u Preduzeću isplaćene u prethodnom mesecu,
-davanja na ime novogodišnjih paketića za decu zaposlenih,
-otpremninu pri odlasku u penziju i to: 2 mesečne zarade u Preduzeću koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi odlasku u penziju, odnosno prosečne zarade u Preduzeću, ako je povoljnija za zaposlenog,
-solidarnu pomoć: za slučaj duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice (bračni drug i deca); za ublažavanje posledica elementarnih nepogoda ili ratnih dejstava; pružanje pomoći porodici umrlog zaposlenog; u slučaju smrti člana uže porodice zaposlenog; za nabavku lekova i ortopedskih pomagala za zaposlenog ili člana uže porodice; deci umrlog zaposlenog za vreme redovnog osnovnog obrazovanja (osnovna škola) i sl., shodno kriterijumima, na način i u iznosu utvrđenim posebnim aktom Preduzeća,
-novčanu pomoć deci umrlog zaposlenog za vreme redovnog srednjeg, višeg i visokog obrazovanja (stipendiranje),
-jubilarnu nagradu za neprekidan rad u PTT sistemu Srbije i to : za 20 godina rada u visini 1, za 30 godina rada u visini 2 i za 35 godina rada za zaposlene žene, odnosno 40 godina rada za zaposlene muškarce u visini 3 prosečne mesečne zarade u Preduzeću u mesecu u kome se isplaćuje jubilarna nagrada.
Preduzeće snosi sve troškove selidbe kada se zaposleni, zbog potreba procesa rada, rasporedi od strane Preduzeća na rad u drugo mesto izvan mesta njegovog prebivališta, odnosno boravišta.
Preduzeće može zaposlenom isplatiti i druga primanja po osnovu, Dana žena, Božića, Uskrsa, polaska dece u školu, rođenja deteta i sl.
Odluku o isplati, kao i o načinu , kriterijumima i visini isplate ovih primanja donosi ovlašćeno lice u skladu sa ovim Kolektivnim ugovorom.
Ovlašćeno lice u Preduzeću može svojom odlukom uvesti pasivno dežurstvo. Pasivno dežurstvo se uvodi za zaposlene u organizacionim delovima Preduzeća gde to zahteva priroda delatnosti i potreba kontinuiranog funkcionisanja telekomunikacionog sistema.
Učešće zaposlenih u pasivnom dežurstvu se utvrđuje planski, u okviru planova rada održavanja telekomunikacionih sistema i odnosi se samo na one poslove koji se ne mogu obuhvatiti preraspodelom rada zaposlenih.
Zaposleni o vremenu pasivnog dežurstva mora biti obavešten najmanje mesec dana unapred.
Za vreme pasivnog dežurstva zaposleni je dužan da bude dostupan i da se odazove na poziv.
Zaposlenom koji je na pasivnom dežurstvu, obračunavaju se sati pasivnog dežurstva na taj način što svaki sat pasivnog dežurstva iznosi 30% vrednosti redovnog radnog sata koji zaposleni ostvari u mesecu u kome je bio angažovan na pasivnom dežurstvu .
U slučaju da zaposleni na pasivnom dežurstvu bude pozvan i radno angažovan, za vreme provedeno na radu plaća se uvećana zarada u skladu sa članom 65. ovog Ugovora.
Pod radom na terenu, u smislu ovog Kolektivnog ugovora, podrazumeva se rad koji se vrši van mesta zaposlenja zaposlenog, van mesta prebivališta zaposlenog ili njegove porodice, pod sledećim uslovima:
-da nije organizovan gradski prevoz
-da takav rad traje duže od tri dana na jednom mestu, odnosno na potezu da se obavlja grupno, tj. sa više od dva zaposlena
-da se rad obavlja na radilištu
Pod radilištem, u smislu odredaba ovog člana, podrazumeva se:
-za polaganje kabla - dužina predviđena investicionim programom
-za montažu uređaja - mesto u kome se montiraju telekomunikacioni uređaji
-za montiranje linijske opreme, odnosno pojačivačkih stanica duž trase kabla - dužina predviđena za polaganje kabla investicionim programom
-remont ostalih telekomunikacionih postrojenja
Naknada za rad na terenu pripada zaposlenom prvog dana kada je počeo rad na terenu i to za svaki provedeni dan na terenu ako je na radu proveo osam časova dnevno.